Zaplanje ili povratak u davno prošlo vreme

Generacije rođene neposredno pre i posle Drugog svetskog rata pamte kamione koji su vozili putnike kroz Zaplanje. U kabini, vozač i kondukter, a iza njih, na drvenim klupama s leve i desne strane, bilo je mesta za tačno 27 putnika. I ni jednog više, jer, propisi su propisi i oni su se, u „onoj“ Jugoslaviji strogo poštovali. I tako, ako niste bili među 27 srećnika koji su na vreme kupili kartu za vožnju kamionom koji je samo po jednom dnevno saobraćao u jednom smeru, preostalo bi vam da poranite naredni dan. 026    Radosni unuk, koga je deda sačekao traktorom

Sećaju se vremešni Zaplanjci ovoga, sve češće, kako su polasci autobusa u poslednje vreme sve redukovaniji toliko da se pribojavaju povratka vremena kada je postojao samo taj jedan jedini polazak. Tim pre, što jedini prevoznik na ovoj relaciji, Niš-ekspres, sve češće u saobraćaj zaplanjskim putevima pušta mini-buseve, umesto pravih autobusa. 028 Da muka bude još veća, u poređenju sa vremenom kamiona, čiji se red vožnje bar znao i nije menjan, red vožnje zaplanjskih buseva izgleda da više ne znaju ni sami dispečeri. – Mogu li da kupim kartu do Drajčine Bare za 19 sati- pitala sam na Trošarini, usputnoj stanici busa, pre nekoliko dana. – Sačekajte da proverim, nešto su menjali- odgovorila mi je ljubazna šalterska službenica, okrećući telefon, pa je „nadležnog“ priupitala- Onaj autobus do Zavidinca u 19 sati da li ide do Drajčine Bare? Znači ide? A da proverim još jednom? 048 – Gospođo, ako su Vam potvrdili da ide do Zavidinca onda on obavezno ide i kroz Drajčinu Baru- pokušavam da joj skratim muke, ali se ona ne da- jes da ne zna geografski položaj mesta  i trasu ove linije, ali očito zna sve zamke novog reda vožnje, oičito nedefinisanog. – Molim vas, da li ovaj autobus do Zavidinca u 19 sati prolazi kroz Drajčinu Baru- pita sledećeg „anketiranog“ nadležnog, od kojeg očekuje valjanu informaciju po službenoj dužnosti, umesto da veruje meni- Znači ide do Zavidinca i staje na Drajčinoj bari. Srećom, kupila sam kartu do D.Bare, gde sam i sišla. Morala bih da siđem i da sam je kupila do Zavidinca, jer je poslednja stanica busa bila- baš tu. 073  Veliki Krčimir, u stvari tako sam mislila, ali kažu da sam pogrešila i da je u pitanju Semče- betonsko pivo pred zadrugom

U povratku, pitam vozača od kad je ukinut onaj polazak za Niš u 19 sati. Ne znam, kaže, svaki dan menjaju nešto i više ne smem ništa da pričam. Ni kad  ide, ni kad ne ide bus, jer kažem jedno putnicima, onako kako su meni rekli, a ono ispadne nešto drugo, pa posle mene ljudi psuju. Ovako, kažem ne znam, znam samo polaske na kojima sam ja, a za ostalo- pitajte one koji ih određuju. 079 Inače, na zaplanjskim putevima skoro da i nema rupa.. Nažalost, kasno su ih zakrpili. Ono malo preostalog naroda ionako nema kuda da ode. Oni koji bi da dođu, ako nemaju svoja kola, uskoro neće imati čime. A u svakom selu, ovo je najčešća slika 055 299… i korov koji okupira davno napuštene kuće…   263

Advertisements

5 мишљења на „Zaplanje ili povratak u davno prošlo vreme

  1. Moja generacija se seća tih kamiona. To su bili dajčevi sa klupama i ja sam ih kao dete često ispraćao pogledom na stanici Semački izvor. Valjda su išli do Ravne Dubrave. Ubrzo ih je zamenio mali autobus sa merdevinom pozadi za tovarenje prtljaga na krovu. Vozio ga je čuveni Čika Pera iz Dopnjeg Dragovlja. Moj čika Sava, šef računovodstva zem.zadruge je često putovao s njim do SDK.
    ps. -slika betonskog piva je pogrešno locirana. U pitanju je Semče a ne Veliki Krčimir!?

  2. Tuga…
    Dok gledam fotografije stvaram (i ja) slike kako bi sve to izgledalo magicno da je mesto “zivo“.
    Moja baka je rekla pre nekoliko dana nesto sto me je malo trglo i navelo na razmisljanje (dijalektom Pirota): K’d beo pomlada svi begase iz selo u grad. Sg doslo vreme da se bega iz grad u tudje zemlje. Kude ce posle begaju vasta deca dojde covek da se pituje. (Kad sam bila mlada svi su bezali iz sela u grad. Sada je doslo vreme da se bezi iz grada u tudje zemlje. Gde ce posle da beze vasa deca zapita se covek)…

  3. Uprkos tome što su ti fotografije prelepe, realistične i govore više od reči, ne mogu da verujem da tako lep kraj polako ostaje prazan. Zamisli, Nego, kada bi se sredila i renovirala npr. kuća na ovoj poslednjoj slici, posadilo drveće, makar jedna tužna vrba, postavila stazica od kamenja do ulaza u istu, a okolo cveće… kakva bi to bajka bila.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s