Ne pišem danima

Ne pišem danima, iako mi sijaset lepih misli, tema i ideja prođe svakodnevno kroz glavu.

Ne pišem danima… i samo posmatram te dane, tužne, tmurne i plačne, i sve nas, zajedno sa njima, u tom galimatijasu beskrajno tužnih lica i po kojeg osmeha,  očiju bez sjaja i poneke iskre radosti u njima, grča na obrazima i u svakom udahu vazduha, nervoznih odmahivanja, radosnih pozdrava i, pored sveg tog bola naše svakodnevice, nekakve čudne lepote i radosti življenja, svojstvenih nama, ovde, vekovima.

Sve što odnekud dođe, jednom mora nekuda i da ode- nekuda dalje, ili da ostane negde iz nas. Ostavljajući trag u nama ili nas ne dotakavši baš ni malo. Darujući nam pouke, koje se čitaju u sećanju, kada već pomislimo da je i ono isčilelo. Pokazujući nam pravac, čak i onda kada pomislimo da svi putevi vode u nedođiju. Otkrivajući nam prostranstva, grčem u našem udahu svedena na obim tačke u kojoj tapkamo u mestu. Budeći nas…

Stvarno, nije li ovo idealno vreme za jedno kolektivno buđenje? Bez revolucionarnih zaveta, poteza, koraka, pokreta!

Samo za jedan mali iskorak iz kolektivne zebnje, apatije i beznađa. Za jednu nadu s pogledom u daleki slavoluk koji nas sočekuje kao pobednike.  NAS, očekuje!

Jednog dana.

A možda i pre.

Advertisements

14 thoughts on “Ne pišem danima

  1. Odavno imam običaj da virnem na ovaj blog, ali tek sad konačno da ostavim i jedan komentar. 😊 Zaista sjajan tekst, kao i sve što ste dosad napisali. Pomalo melanholično ali nadahnjujuće. Kao sunce posle kišnih oblaka.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s