Surogat

Neću više da bedačim, rekla sam sebi. Ponavljam to svakoga jutra, mantram o lepoti života i... sve je prolazno, pa i ljutnja i bes na sebe i na ceo svet, na sudbinu i raspored zvezda u trenutku rođenja, na podeljene karte bez ijednog štiha, na horoskopski znak, vile suđenice, na kuma, ni njega  ne zaobiđem ponekad. I tako, izređam odgovorne za sopstvena  nezadovoljstva,  iscrpim sva znanja  iz popularne psihologije u tom pokušaju da... dokučim i objasnim sebi život sam i sve njegove stramputice.

Pa pogledam svoj lik u ogledalu,“ lepa si lutko“, osmehnem se mada gorko i ponekad slano,  kažem sebi „volim te“, pa zakoračim tako u novi dan, rešena da budem pobednik. Kako, nad kim? Pa nad životom, sudbinom, svakodnevicom, gorčinom, nad svim i svačim, ako baš  ‘oćeš da ti nabrajam.

Neki dan, odosmo Lilka i ja u parkić, obema nam na pola puta, da se ispričamo, a nešto mi se jeo sladoled pa preskočismo kafu, ako smo u stvari na kafu pošle. Kaže ona, i nije neki ovaj sladoled,  sve nekakav  led kroz njega, ma nema veze, kažem ja, nije meni baš ni do sladoleda, nego malo da promenim pogled na svet, svi moji prozori gledaju u dvorište.

tumblr_nm2kdn7pga1qc4zdyo1_500

Kad, usred moje započete jadikovke koja još u stvari  na jadikovku nije ni počela da liči – ne smeš više ni s kukanjem da počneš odmah, sve to bre nadrndano, odmah potegne emocionalne vampire i poželjno okruženje pozitivcima i „neću negativce oko sebe“, vidim jednog lika, dasa na kvadrat, sreće mi, ko s neke druge planete da se spustio,  prilazi nam s osmehom oko glave. Izljubiše se, meni poljubi ruku, džentlmen znači, sede između nas, al’ nekako meni bliže, takav bio raspored stolica, a i ‘ladovina na mojoj strani.

Šta pijete, nećemo ništa, hvala;  morate nešto, imam razloga da častim… ajde kafu, ionako smo na nju i došle pa nas zamaja ovaj nikakav sladoled.

I stiže kafa.

Auuuuuu, sestro, ko da sam se tog jutra samo na splačine pretplatila. Gutam ja onu imitaciju kafe, iz pristojnosti, neću valjda čoveka sad da odbijem, je l ‘ rek’o  da ima razloga da časti, rek’o,  gutam, bre, pa sve u  njega pogleđujem, a vidim i on u mene, ispod oka, baca bre farove ranom zorom. Dobro, oko podneva, al’ to  ja onako, alegorički.

Posle smo izašli, nas dvoje, na piće. Već sutradan. Šta ima da se femkam, bre, taman sam pomislila, ima da umrem neljubljena, od kad me muška ruka nije takla.

On uglađen, fin, ume da se ponaša, načitan, dobar posao, dobra kola, da – dovezao me jednom do  marketa, falilo mi mleko pa sam tu morala da izađem, a i nisam ‘tela da ga predstavim komšiluku iza zavesa pre vremena, otkud znam ‘oće li da bude za ozbiljno. Njemu se oči ucaklile, samo trepće i gleda u mene, valjda se tako gleda u božanstvo, ne znam, al’ stvarno je gledao u mene k’o niko dosad.

Sreća pa nisam pristala da odemo nekud za vikend. Čekao me neki od onih događaja koje ne smeš da propustiš ako nećeš da navučeš zameranje familije sa sve ogovaranjem, pa… završismo kod njega.

Niko me nije bio po ušima, sama sam ‘tela. Padoh na šarm.

Šta me tako gledaš pa ti sad? Nema  tu više šta da se priča.

CASA

Tja…

‘Oću da kažem, viđala sam i bolje.

Sve je bilo baš k’o  i ona prva naša kafa  u parku, popijena reda radi. Popiješ, pa ti posle žao što si je pio.

Surogat.

 

ilustracije su odavde

Advertisements

8 мишљења на „Surogat

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s