Ne pišem danima

Ne pišem danima, iako mi sijaset lepih misli, tema i ideja prođe svakodnevno kroz glavu.

Ne pišem danima… i samo posmatram te dane, tužne, tmurne i plačne, i sve nas, zajedno sa njima, u tom galimatijasu beskrajno tužnih lica i po kojeg osmeha,  očiju bez sjaja i poneke iskre radosti u njima, grča na obrazima i u svakom udahu vazduha, nervoznih odmahivanja, radosnih pozdrava i, pored sveg tog bola naše svakodnevice, nekakve čudne lepote i radosti življenja, svojstvenih nama, ovde, vekovima.

Sve što odnekud dođe, jednom mora nekuda i da ode- nekuda dalje, ili da ostane negde iz nas. Ostavljajući trag u nama ili nas ne dotakavši baš ni malo. Darujući nam pouke, koje se čitaju u sećanju, kada već pomislimo da je i ono isčilelo. Pokazujući nam pravac, čak i onda kada pomislimo da svi putevi vode u nedođiju. Otkrivajući nam prostranstva, grčem u našem udahu svedena na obim tačke u kojoj tapkamo u mestu. Budeći nas…

Stvarno, nije li ovo idealno vreme za jedno kolektivno buđenje? Bez revolucionarnih zaveta, poteza, koraka, pokreta!

Samo za jedan mali iskorak iz kolektivne zebnje, apatije i beznađa. Za jednu nadu s pogledom u daleki slavoluk koji nas sočekuje kao pobednike.  NAS, očekuje!

Jednog dana.

A možda i pre.

Predrasude i zafrkancije- Intervju sa KevomIpo

… izmišljenom sredovečnom ženom koja bi da svet učini srećnijim

Od kako se pojavila na internet  nebu, ne prestaje da intrigira  čitaoce svojim kratkim pričama u koje stanu i pitanja i odgovori i dileme, trileme i zamršeni čvorovi  ovdašnjih  dogodovština, sudbina i karaktera, a sve to obrađeno sa puno duha, duhovitosti, pitke satire i često sakrivenog optimizma.

Konačno je pristala (uvek do sada je bilo prerano) da odgovori na nekoliko pitanja u vidu intervjua za moj blog  i imam čast da vam predstavim – KevuIpo.

 ŽENA KOJA BI DA SVET UČINI SREĆNIJIM

Ko je KevaIpo?

KevaIPo je jedna izmišljena sredovečna vesela žena, koja bi volela da svet učini srećnijim. Da doprinese da se ljudi oslobađaju kompleksa i predrasuda, da prihvate da i drugi imaju pravo na mišljenje, eventualno da skapiraju da će Sunce da svane i ako ne bude sve onako kako su oni zamislili, a da je život ograničenog trajanja i da bi možda mogao i “punije” da se koristi.

Priče je počela da piše kad joj je prijateljica poklonila svesku sa drečavo žutim koricama da bi joj popravila raspoloženje i zamolila je da svaki dan u nju upiše bar po jednu svetlu i sjajnu rečenicu. Onda je pomislila, pa zašto ne bi te svetle i sjajne podelila sa drugima, da i njima popravi raspoloženje? Ponekad, doduše, i da ih rasplače, ali važna su jaka osećanja, da se setimo da smo živi…

Прочитајте више „Predrasude i zafrkancije- Intervju sa KevomIpo“

Surogat

Neću više da bedačim, rekla sam sebi. Ponavljam to svakoga jutra, mantram o lepoti života i... sve je prolazno, pa i ljutnja i bes na sebe i na ceo svet, na sudbinu i raspored zvezda u trenutku rođenja, na podeljene karte bez ijednog štiha, na horoskopski znak, vile suđenice, na kuma, ni njega  ne zaobiđem ponekad. I tako, izređam odgovorne za sopstvena  nezadovoljstva,  iscrpim sva znanja  iz popularne psihologije u tom pokušaju da... dokučim i objasnim sebi život sam i sve njegove stramputice.

Pa pogledam svoj lik u ogledalu,“ lepa si lutko“, osmehnem se mada gorko i ponekad slano,  kažem sebi „volim te“, pa zakoračim tako u novi dan, rešena da budem pobednik. Kako, nad kim? Pa nad životom, sudbinom, svakodnevicom, gorčinom, nad svim i svačim, ako baš  ‘oćeš da ti nabrajam.

Прочитајте више „Surogat“