Znaš li neku, oko 35.

Sa kojom si to razgovarala? Koliko godina ima? Odakle je? Čime se bavi? Je li lepa?

Šta te čudi, naravno da me zanima svako žensko o kojem čujem makar i jednu reč. Nikad se ne zna gde čuči tvoja sreća i koja te radost čeka tamo gde se ne nadaš.

Dobro, nemoj sad da mi drobiš o tome šta sam čekao do sada i gde sam potrošio one godine kada se sve lakše i bolje nađe.

Znaš i sama da mi je prvo bilo žao slobode.

Svet veliki, lep i širok, a u njemu tolike lepe, zgodne, žene u najboljim godinama, željne malo radosti i nežnosti, zapale u neke nevesele brakove sa nekim nesrećnicima koji u njima ne vide drugo sem svoje svojine rođene da im kuva, čisti, čuva decu i privređuje koliko može. A ja lep, mlad, slobodan, poželjan, željan, svestan da je svaka prava, obična veza, velika obaveza koja podrazumeva da budeš veran, uvek dostupan, da ti je Ona ispred drugova, pijanke, utakmice… Da treba da je šetaš, tetošiš, uvažavaš, držiš ko malo vode na dlanu, pa ako nešto bude, bude, ako ne- biće, ali prvo brak.

Prvo je bila jedna, doktorka, zgodnaaaaaa, plava kosa do pola ramena, gledala je samo pravo, ni levo, ni desno, samo u svog muža i decu. I dođe jednom do mene, ja mlad šef računovodstva u bolnici, ona zabrljala oko nekog kredita, dok ga raspetljasmo, završismo u mojoj garsonjeri.

Posle sam se jedva otkačio. Pretila, prerezaće vene, baciće se pod voz, ispričaće mužu… muke moje dok je nisam ubedio da je sve zalud.

Ništa lakše mi nije bilo ni sa jednom, u pošti,  imala ljubomornog i strogog muža, merio joj svaki korak, a lepaaaaaaa, lepa, čitava firma je ludela za njom. Kad joj Bog dao sve- visoka, vitka, plave oči, crna valovita kosa, pa kad stavi crveni karmin na one prelepe usne, samo čovek da je poželi. Nisam ja ni sanjo da imam neke šanse kod nje. Kad jednom, vraćali se mi odnekud, ono zapuca kiša, ona meni ponudi kišobran, pa sam joj posle  vraćao taj kišobran… i tako, družili smo se godinama. Dok nije njen muž počeo da sumnja, a mobilni telefon bio na njegovo ime, pa je imao šta da vidi kad je potražio listing. Ne, nije odustajala ni posle toga. Samo mi se od tada obraćala pismima. Šta je smešno, pa ima ljudi koji nisu prestali ni dan danas da pišu pisma?!

I od nje sam se jedva otkačio. Ponekad se nismo viđali mesecima, ali se zalepila za mene, teže mi je bilo da se otkačim od nje, nego od one doktorke.

Bilo je tu, ne mogu da kažem, i nekih ozbiljnih pokušaja,  nije da se ja nisam trudio, ali se brate nije dalo.

A, i godine neke silne sam izgubio dok nisam raspetljao sa jednom, proveli smo samo jednu noć, ona rodila dete i zapela da je moje. Naravno da se nikada ne bih oženio njome, ali bih priznao dete ako je moje, samo sam tražio da uradimo DNK. I tako, pre par godina reši se ona da to uradimo i naravno, nije moje. Al odoše tolike godine u nepovrat, stalno sam čekao da vidim na čemu sam. A njoj se nije žurilo. Valjda je znala…

Ponekad pomislim, znaš, ja sam savremen čovek i obrazovan, ali mi se čini da me je možda neko začarao. Ja sam rođen u Bosni, a tamo ti toga ima na svakom koraku, ko zna da li mi neka od onih sa kojima nisam želeo da dangubim u mladosti, a koja je bacila oko na mene, nije nešto… nabajala, bacila neke čini, ne zna bre čovek od koga i od čega da se pazi.

Pravo da ti kažem, ja uopšte i ne osećam da imam 5o i neku. Lepo izgledam, primećen sam gde god se pojavim, situiran sam, nemam nekih briga velikih, osim te samoće, vodim računa o sebi, zdravo sa hranim, ulazim u odelo sa mature, plivam, skijam, vozim bicikl, sam održavam stan.

Pa sam hteo da te zamolim, ako imaš tako, neku, tu negde oko 35, da može da rodi, znaš, da želi porodicu, progovori koju reč za mene.

Kako šta mi je odjednom? Pa oduvek sam ja želeo porodicu i decu, al su se za mene lepile sve neke koje nisu ni bile za to, ali brate, tako su se lepile da sam se jedva otkačio od svake.

Čudo jedno, kako žene znaju da ti upropaste život.

Advertisements

17 мишљења на „Znaš li neku, oko 35.

  1. Kako ste surove!Zar ne vidite da je čovek imao peh da se na njega lepe samo izuzetno lepe žene ali udate ili one koje su htele da mu uvale tudje dete jer je lep,uspešan,vodi zdrav život.Nikako nije uspeo da nadje onu pravu a stvarno je to želeo.Izgleda da su mu stvarno napravili neku vradžbinu.I umesto da pomognete čoveku vi se smejete.Baš ste zloće 🙂

  2. Koliko je samo usamljenih ljudi, i muškaraca i žena, već zašlih u drugu polovinu života, koji su prvu uzalud potrošili, a sada samuju…Majka mog druga iz detinjstva kuka po čitav dan, samo da se oženi, pa i nekom sa odraslom decom, nema veze. A to pre 15-20 godina ne bi ni pomislila.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s