Znaš li neku, oko 35.

Sa kojom si to razgovarala? Koliko godina ima? Odakle je? Čime se bavi? Je li lepa?

Šta te čudi, naravno da me zanima svako žensko o kojem čujem makar i jednu reč. Nikad se ne zna gde čuči tvoja sreća i koja te radost čeka tamo gde se ne nadaš.

Dobro, nemoj sad da mi drobiš o tome šta sam čekao do sada i gde sam potrošio one godine kada se sve lakše i bolje nađe.

Znaš i sama da mi je prvo bilo žao slobode.

Прочитајте више „Znaš li neku, oko 35.“

E, dete, dete, ega se i ti prospiš

Dete, znam ja da ti na jedno uvo ulega i na drugo odma izlezne, al ću izabim  i ovuj reč, nekada ti nešto od mojo vrevenje u glavu mož’ i ostane. Samo, ne bi volela da bude onoj :“Lepo je mene moja baba još k’d kazuvala, al mi se mene neje dokazuvalo…“.

Činimiske, ako smo te od ovolično učili, i još te učimo, da ti tebe pamet još litka i da jošte misliš kako se jede sve što leti. Ne’e te muka naterala, a da te’e naterala, znala bi da rekneš i neću i nemam i ne mogu. I znala bi i komu i kada da rekneš, oću i mogu.

Прочитајте више „E, dete, dete, ega se i ti prospiš“

Jošte čekam taj reč da mi rekne, promocija u Beogradu- Biblioteka „Milutin Bojić“

Radost i zadovoljstvo se, baš kao ni tuga, ne mogu sakriti sa lica i iz očiju. Nisam ni želela da krijem, tu radost i to beskrajno zadovoljstvo, sinoć, posle beogradske promocije „Jošte čekam taj reč da mi rekne“.

Ovoga puta neću mnogo pričati pisati. Neka umesto mene govore fotografije iz Biblioteke „Milutin Bojić“.

17602_757670497663376_7642335689572029211_n

Прочитајте више „Jošte čekam taj reč da mi rekne, promocija u Beogradu- Biblioteka „Milutin Bojić““

Pozivnica blog drugarima i čitaocima za promocije u Beogradu i u Sremskim Karlovcima

Dragi blog drugari i ostali čitaoci ovog bloga, posebno vi sa kojima nisam prijatelj na Fb (oni su već obavešteni) ili ignorišete ovu društvenu mrežu, radujem se što mogu da vas pozovem na promociju svoje knjige „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ na dve predstojeće promocije.

10801634_785389028184033_1752681191092769925_n

Прочитајте више „Pozivnica blog drugarima i čitaocima za promocije u Beogradu i u Sremskim Karlovcima“

Za zaborav

Zaboravljam jednu jesen punu nade, koju je zaledio prvi januarski sneg. Nada nije ladolež pa da nikne iza otopljenog snega, koji još pre proleća nakvasi zemlju žednu  sokova pa iz nje buja život, naizgled mrtav.

Zaboravljam jednu suzu nepoteklu, skrivenu negde iza zenice, kad nisam htela da kažu „vidi, i ona plače“, pa me pekla, ta suza, jače i više i duže nego ono poluugaslo vrelo drvo na kojem sam prste opekla. Suza nije biser, ako se sa njim poredi, pa da, otkinuta, žulja nedra dok mislima koračaš ka beskraju.

Прочитајте више „Za zaborav“

Kako li je onima koji nam kroje živote

Da svet zavisi od mojih misli…

Baš i jedino od mojih…

Ne bih smela da garantujem da bi bio besprekoran, redovno umiven i čist, beskrajno radostan i svakome potaman. Naprotiv. U  njemu bi bilo, moralo bi, po logici stvari i redosledu koji se formuliše po „kako seješ tako ćeš i žeti“ pravilu, nekima široko, udobno, onako baš potaman za jedan normalan ljudski život, sadašnji, a nekima bi morao da bude tesan, malo ili više bi ih žuljao, gušio, a bogami, ponekad i boleo.

Прочитајте више „Kako li je onima koji nam kroje živote“