Stevan Krstec, intervju- Mali izdavač kao servis autora

Stevan Krstec Starčinski rođen je u Pančevu 1957. godine (odakle sa nepunih šest godina prelazi na privremeni rad u Krnjaču gde je i sad privremeno, istini za volju, opet na levoj strani Dunava, kako voli da kaže, na istoj na kojoj je i srce). Bog sveti zna šta je u svojoj rodnoj varoši,Pančevu,prepoznao- ljubav prema rodnom gradu ili mučnu istinu da se jednom mora umreti, te je na vreme bezecovao dva kvadrata stambenog prostora na pančevačkom starom groblju.

Bilo kako bilo, njegovo ime ljubitelji knjiga mogu pronaći na koricama preko 100 naslova, a kao urednik potpisao je najmanje dvostruko toliko, ako se nije zabrojao.

U tridesetogodišnjoj novinarskoj karijeri njegovo ime se moglo pročitati u gotovo svim značajnijim novinama “velike Jugoslavije”. Trčao je, iako Lala, od Triglava do Đevđelije. S ponosom pokazuje svoj “kliping press” gde je pored slovenačkog i makedonskog, prevođen i na hrvatski jezik! Pisao je: za “Omladinske novine”, “NON, “Zdravo”, “DŽUBOKS”, “Borbu”, “STUDIO”, “TV reviju”, “Politika ekspres”… i još niz dnevnih novina i nedeljnika.

10687005_10204814677708773_3508861186861228146_n

Krajem sedamdesetih počeo je u Radio Beogradu kao organizator i novinar kultne muzičke emisije “Veče uz radio”, gde je uz legendarnog Nikolu Karaklajića priredio preko sto emisija. Kasnije, muzičko znanje stečeno u radiju, preplitaće se i saplitati ga ceo život. Malo-malo, pa mu se ime nađe na nekoj od, nekada LP ploča a sada CDa. Iz karijere producenta, tekstopisca, marketing menadžera… izdvaja rad sa grupom “Alisa” u drugoj polovini osamdesetih.

Na bedemima borbe protiv Miloševićevog režima pridružio se ekipi koja je pravila humorističko-satirični list “Naša krmača”, gde je u svojstvu “tatice za sve” radio sve što mu je dopalo šaka! Doduše, tada policiji nije uspelo da im dopadne šaka… ali nikada nije kasno 8šeretski se osmehuje)!

U seriji “Nacionalna kuhinja” u produkciji «NIB Alternative» u 66 petominutnih epizoda igrao je nacionalnog kuvara Stevu Karakondžulu, šašavog junaka koji svuda mora da gurne nos i ostane čitav. Posle uspeha koji je serija doživela, Steva Karakondžula je ozbiljno shvatio svoju misionarsku ulogu i krenuo stazama i bogazama Srbije tragom svog preteče Vuka Karadžića, da prikuplja viceve, sms-ove i šaljive narodne umotovorine Srbije 21.veka. Stevan Krstec i Steva Karakondžula su kao dr Džekl i mr Hajd, objašnjava. Kada ovaj drugi ne skuplja viceve i ostalu humorističnu boraniju,onaj prvi proviruje ispod kuvarske kamilavke i pribira prave kuvarske recepte koji su do sada sabrani u preko 25 knjiga. Tu su i mnoge druge misli, grafiti, pesme, priče i štošta drugo što Stevan neumorno prikuplja.

Od 2007. godine Stevan Krstec Starčinski obavljao je posao urednika izdanja «Beoknjige», a 2014. je stao na čelo Kreativnog tima Kreativne radionice Balkan u funkciji vd direktora.

S njim je lako i lepo raditi, jer predstavlja jednog od onih retkih duhova kojima nije potrebno suviše objašnjavati i koji je uvek svim srcem uz svaku dobru i plemenitu zamisao.
S (ne)delima Stevana Krsteca Starčinskog može se svako upoznati na
FB stranici.

A evo šta je rekao za moj blog.

KROVNA ORGANIZACIJA STVARALACA

Kako je i zašto nastala Kreativna radionica Balkan?

Kreativna radionica Balkan je nastala iz potrebe da se radno iskustvo jednog broja beogradskih nekompromitovanih intelektualaca, sabrano u polumilenijumsko radno iskustvo, iskoristi kao krovna organizacija za okupljanje stvaralaca različitih profila, sa posebnim akcentom na književnom stvaralaštvu.
Kreativni tim kao udarna pesnica Kreativne radionice Balkan je koncipiran tako da u svakom trenutku može da pruži maksimum koji izdavač može da ponudi autoru u sferi stvaranja i promovisanja, pre svega, književnih ostvarenja.

10928604_10205803383465799_1165316050_n

Šta Vas je nateralo da, posle decenija rada „za druge“, preuzmete stvari u svoje ruke i da se uključite u krug kretivaca koji pokazuju da se može i bolje i više i u oblasti kulture, kojoj se uvek podseku noge kada dođe do krize?
Diletantizam u izdavaštvu. Malo nam je što nas ekonomska kriza ždere već niz decenija, nego se i sami iznutra urušavamo. Svakim danom je položaj izdavača sve gori, a niču novi izdavači kao pečurke posle kiše. To bi bilo sasvim OK da se nešto pomera na bolje, da se nude neka nova, kvalitetnija rešenja, međutim, u pitanju je poplava mešetara. Štampaju se knjige klasika, na 120 strana, na formatu za kuvarčiće, neselektivno skraćene, bolje reći iskasapljene i to se nudi tržištu. Klinci i onako zablentavljeni, bez čitalačke kulture, kad pročitaju “Pop Ćiru i pop Spiru” tako “ojađenog” nikada više neće ni postati ozbiljni čitaoci.
Samofinasiranje je u ovom trenutku jedini način da se autori pokažu i dokažu, no, kada upadnu u kandže izdavača koji rade po pricipu “Ja sve radim” i nude svoje usluge “vrlo povoljno”, od pripreme, preko lekture, dizajna do štampe… tu nešto gadno smrdi.
Razumem autore, njima je stalo da se njihov rad vidi, a da ih to što manje košta. Od jeftinog mesa čorba nikad nije bila kako valja. Gospodin Vasa Pavković je pre dve godine sa pozicije Predsednika žirija za izbor romana za NIN-ovu nagradu jako lepo rekao, parafraziram, “nismo ni pogledali romane koji u inpresumu nisu imali referentna imena”. To znači da su izdavači slali knjige, ne bi li opravdali uzeti novac od autora, a da ni sami nemaju pojma ni šta je ni koliko znači NIN-ova nagrada, hranili su sujetu autora koji su to platili. Inpresum bez urednika i lektora je problematičan jer iza tog dela, praktično, niko ne stoji.

U kom segmentu izdavaštva ste našli sebe i kakvim i kojim rezultatima biste bili zadovoljni?

Ne tražim ja sebe u nekom određenom delu izdavaštva, beskompromisnom. Tu ulogu moji saradnici i ja prepuštamo drugima. Onima koje cenimo i volimo. Mi bi voleli da korektno odradimo svaku knjigu, ispoštujemo autora maksimalno, uradimo za njega sve što znamo i umemo, dabome i možemo, pa da taj autor posle nas objavi narednu knjigu u “Laguni” ili nekog od izdavača iz sistema “Vulkan”…

Na čemu je akcenat delovanja Kreativne radionice Balkan?

Na ono što smo napisali i u svom osnivačkom aktu: želimo da budemo najbolji servis autorima. Ništa više i ništa manje.

FITOTIPSKO IZDANJE MIROSLAVLJEVOG JEVANĐELJA

Koje svoje rezultate u ovoj deonici karijere izdvajate kao posebne?

Suviše je ovo kratak period, tek godinu dana, ali Sajam knjiga minulog oktobra u Beogradu je definitivno nešto sa čime se ponosim i ponosiću se. Kreaitivna radionica Balkan je na svom malenom, ušuškanom i od sveta udaljenom prostoru priredila posetiocima neviđeno zadovoljstvo, predstavili smo fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, zahvaljujući nekompromitovanim intelektualcima beogradskim, a pre svega Veljku Topaloviću i Bošku Savkoviću. Za razliku od naše Crkve i još nekih institucija, posetioci su mogli da ga listaju…. Setite se onih 300 000 ljudi ispred Hrama Svetog Save koji su celivali i ostavljali novac na ovo fototipsko izdanje, misleći da je u pitanju original. Ovde, ako neko zlo pomisli, ne mislim na Crkvu i državu kao institucije koje su učestvovali u ovoj prevari, već na pojedince koji su u ime Crkve i države to organizovali.
I tu smo pokazali svest nekompromitovanih intelektualaca, sem što smo svima dozvolili da listaju fototipsko izdanje Miroslavljevog jevađelistara oni su, po želji, dobijali stručna i kvalitetna objašnjenja od Veljka Topalovića i naših saradnika, posebno obučenih za ovu prezentaciju. Dolazio nam je vrlo zanimliv svet na štand, bilo je tu pored iznenađenih, a moram reći i šokiranih ljudi, umetnika raznih fela pa i političara, samo smo primetli da se “crkveni svet” klonio nas.
Moram da istaknem da smo imali i jaku podršku medija koji su prepoznali da mi nismo “isti, kao drugi”. Posle celosatnog programa na jednom radiju (u podne), gde je Boško Savković bio u studiju a ja na štandu, pred samo veče stizali su ljudi iz, i jako udaljenih krajeva, Vlasotinaca na primer, a jedan čovek je došao iz Kosovske Mitrovice… To su bili jako emotivni trenuci. Susret sa tim ljudima koji su vozili  celo popodne da bi došli da sve to vide, ne ume se opisati, a da se pritom ne bude patetičan.
Ne mogu da se setim iz kog je mesta žena dovedena na naš štand, mesec dana posle operacije kičme. Uprkos neslaganju sopstvene dece, uprkos teškoj bolesti, želela je da posle te radio emisije dođe na naš štand, da se prekrsti pred Miroslavljevim jevanđeljem, da ga prelista… iako smo joj nudili na poklon film o “Miroslavljevom jevanđelju”, insistirala je da ga plati.
Taj sajam koji kao Kreativna radionica Balkan, knjižimo kao finansijski gubitak, svi mi iz Kreativnog tima Kreativne radionice Balkan, a ja posebno, osećamo kao Dobitak.

Kakve veze Kreativna radionica Balkan ima sa “Miroslavljevim jevanđeljem” ?

Kreativna radionica Balkan je u početku trebala da se zove NIB* Alternativa – izdavaštvo. (*NIB – Nekompromitovani intelektualci beogradski). Nekim čudnim nesporazumom u komunikaciji, između Boška Savkovića i mene, očigledno, ono vreme kada se ljudi ne čuju zbog nekih drugih problema, procenili smo da mi formiramo sasvim novu organizacionu celinu, koja dabome, proizilazi iz “Nekompromitovanih…” a da Kreativni tim formiramo iz korpusa NIB. I tako je, nastalo ime, Kreativna radionica Balkan kao izdanak Nekompromitovanih intelektualaca beogradskih a opet sa ciljanim delovanjem na celoj teritoriji regiona.
I da se vratim na pitanje. Pre, sad punih 17 godina učestvovao sam u organizaciji prvog predstavljanja Miroslavljevog jevanđelja na Sajmu knjiga u Beogradu. Tada to nije bio nimalo naivan poduhvat. Miroslavljevo jevanđelje je bila jedina knjiga zabranjena za vreme Miloševićeve vladavine i samo predstavljanje je bilo igranje sa vatrom. Srećom, sve je dobro prošlo, pa je naše predstavljanje jevanđelistara bilo podsećanje na te ružne dane kada je trebalo uložiti ličnu hrabrost radi većih društvenih interesa.

Nastojite da spojite izdavaštvo sa muzikom i slikom. Kako ide ova rabota i koliko to košta?

To je skupa igračka i koštaće i jako puno, ako rešimo da nešto preduzmemo u tom pravcu. Trenutno to je jedna od stavki na spisku lepih želja, no koliko smo tvrdoglavi, verujem da ćemo nači načina, makar štapom i kanapom, da i to realizujemo.

Koliko je Kreativna radionica u stanju da pomogne autorima oko izdavanja knjiga i na koga se oslanja u ovoj oblasti?

Verujem da smo u stanju da pomognemo koliko treba. Posedujemo stručnost i potrebnu dozu korektnosti i poštovanja prema delu i autoru.Imamo uvek želju da uradimo maksimum, a gde ima volje ima i načina.Svako od nas pojedinačno ima iza sebe minuli rad, gde smo mnogo ljudi na ovaj ili onaj način zadužili. Upravo ti ljudi, koji nisu deo Kreativnog tima ili radionice,nam najviše pomažu. Oni su u nama prepoznali to požrtvovanje koje smo u njihovim situacijama uložili i sada kroz naš sadašnji rad pomažu da i neki drugi ljudi dobiju svoje parče neba.

Konkretno, šta  Kreativna radionica Balkan nudi autoru?

Ako konkretno uđemo u “sitna crevca”, onda će to biti prilično dugo, no oni koje zanima verujem da će pročitati odgovor do kraja. Evo ovako: Kalkulacija za knjigu, A5 formata, papir 80 gr ofset  ili žuti voluminozni, broširan povez, korice kolor, plastifikacija (mat ili sjajna) u tiražu 300 primeraka okvirno košta sa PDV-om do 85.000.00 RSD.

 Šta obuhvata ta ponuda?

 Grafički dizajn teksta (prelom), grafički dizajn korica, redakciju, lekturu, korekturu, recenziji ili predgovor ili pogovor. Štampu. Isporuku na kućnu adresu brzom poštom kompletnog tiraža knjige. Reklamni poster na ciradi (110 x 70 cm) ful kolor. Marketing i po dogovoru prodaja.

Kako to radi Kreativna radionica Balkan a mislite da “tako treba”?

Imamo ritam rada. Prvo se radi lektura, koju radi doktorant književnosti. Po lekturi, pristupa se prelomu knjige.  Prelomljena knjiga u PDF format se šalje autoru na odobrenje. Autor isčitava tekst i daje primedbe. Tek po saglasnosti autora da je zadovoljan prelomom, radi se korektura. U isto vreme se radi dizajn korice. Dizajner radi koricu uz saradnju autora, uvažava njegove želje i primedbe i radi koricu toliko puta dok autor ne bude zadovoljan i odobri je.Po odobrenju preloma i korice knjiga ide u štampu.

MALI IZDAVAČ  I KAO PORODICA AUTORA

Može li se relativno mali izdavač nositi sa velikima, počevši od nastupa na sajmovima, preko mogućnosti plasmana svojih izdanja, do animiranja samih autora?

Nositi se sa velikim izdavačima je nemoguće. Oni imaju novac i mašineriju. Veliki izdavač je imperija, a mali garaža. Garaža se ne može nositi sa imperijom, ali može, radom i kvalitetom, da joj nameće i skreće pažnju na dela i autore. Od devet knjiga koje smo objavili tri su našle mesta u rafovima knjižarskih sistema koje drže naši najveći izdavači. I prodaju se. Tako smo skrenuli pažnju na ta dela i autore. No, tu se naša misija ne završava. Na promocijama i nastupima u medijima, dodatno se autorima daje značaja pa je i mogućnost da ih jednog dana ozbiljnije primete “veliki” veća.
Ovde moram nešto  da razjasnim. Mi smo “malo” pravno lice i za sada ne jurimo da postanemo veliko. Naprotiv, baš ovakva vrsta organizovanja daje nam šansu da budemo operativniji, bliži autoru nego iko drugi, da uistinu budemo servis autora, da se autor oseti kao deo porodice. Na promocijama se trudimo da se što više naših autora nađe na jednom mestu i tako demonstrira solidarnost među njima, ali i jedni drugima da daju podršku. To je jedino gde se mali izdavač može nositi sa velikim izdavačima.

Na kojim izdanjima trenutno radite?

Trenutno pravim planove da nastavimo našu biblioteku “Antologija” i sa saradnicima razmatram koje bi to knjige trebale biti. Problem je novac i zbog novca je improvizacija nemoguća. Država ne participira u projektima izdavaštva i produkcije, pa tražimo alternativne načine kako doći do minimuma sredstava.
Imamo konstantne razgovore sa autorima koji bi rado radili sa nama ali, što je razumljivo, biraju povoljnije izdavače. Povoljnije u smislu da pristaju da objave knjigu koja ne zadovoljava kriterijume koje smo mi postavili, a ti kriterijumi nisu naš hir, već osnova koju ne treba gaziti. Mi ne tražimo od autora da angažuje ljude iz našeg Kreativnog tima, ali insistiramo da to budu kredibilni ljudi. Ne može lektor da bude gimnazijalac, korice da radi drug iz školske klupe koji nešto prčka oko računara… Ne dozvoljavamo da se fotka sa “fejsbuka” nađe na koricama, ni zbog kvaliteta ali ni zbog potencijalnih autorskih prava.
Insistiramo na jasnim odnosima gde se sve zna i iza kojih možemo stati bez razmišljanja. Poštujemo svaku želju autora, sem ako nije u pitanju ošljarenje. Želimo da pomeramo standarde na bolje, ne na gore. Iz tog razloga i nismo objavili ne znam koliko naslova do sada, već ovo što jesmo. Tražimo kvalitet u svakom smislu, da se ne postidi ni autor ni mi.

10947772_10205803403626303_1933634278_n

Pripremate li i nešto svoje, za dogledno vreme?

Jako bih voleo da što pre nastavim sa BAŠTOVANSKIM DNEVNIKOM. Svi koji su kupili Baštovanski dnevnik knjigu 1, pitaju kada će druga. To je zanimljiv projekat, gde iz sopstvenog iskustva moja žena i ja dajemo savete potencijalnim baštovanima, uz osvrt na lekovitost povrća i kulinarstvo. To su knjige 3 u 1, sa nizom podtema, pisano razumljivo i bogato ilustrovano autentičnim fotografijama. Da nisam u poziciji u Kreativnom timu na kojoj jesam, već ove zime bih završio i drugu i počeo treću, jer imam materijala bar za još tri knjige. Ali…biće u dogledno vreme.

Advertisements

Једно мишљење на „Stevan Krstec, intervju- Mali izdavač kao servis autora

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s