Poći ću da se tražim

Nemam ja noćas vremena za vaša začikavanja odmila,  odmeravanja dužine osmeha, zveketa  veselosti  i titraja radosti. Ne snalazim se pod vrteškom razdraganosti i na mom licu nema mesta za obrise onoga što ozaruje vaša.

Idem tamo gde ne moram da glumim osmeh, gde sjaj u mome oku ne govori radost i gde ne moram da ispravljam krivine na licu koje su samo grč od bolne mimikrije kojom se pred vama branim. Od suvišnih pitanja, zabrinutih pogleda, od saosećanja i, ne daj Bože, sažaljenja.

Večeras ću, u toj osami koja me boli manje od glumljenog osmeha, spakovati sve svoje suze u jednu kutiju na kojoj će pisati PROŠLOST. I  sve ću svoje brige, tuge, ožiljke, strahove… i svu ću svoju nemoć zajedno s  njima, na dno te kutuje da stavim.

Ako me sretnete ujutru, lica utegnutnog u ravnodušnost, nemojte me pitati kuda sam pošao ni kada ću da se vratim.

Poći ću da se tražim i vratiću se onda kada se nađem.

Advertisements

13 мишљења на „Poći ću da se tražim

  1. Možda se mi uzalud tražimo. Šta ako je rešenje da nas neko drugi nađe? I onda nam se učini da nismo ni mogli postojati drugačiji. Samo onakvi kakvi smo u njihovim očima. Ali ko će ga znati.
    Lepa priča, puno pozdrava!

  2. „Ако ме неко тражи, нека ме нађе. Данас ни сам себе нисам нашао“, умео је рећи мој гимназијски професор ликовног васпитања, а затим отићи са часа на који је већ доцнио.
    Поздрав Н.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s