Suze (ne)voljene žene :) :)

Dobar mi je muž. Trebalo bi da lažem pa da kažem nešto loše o njemu.

Za sve ga biva. Ume ti taj, od muških poslova, apsolutno sve. Ne znam sama kada je stigao sve to da nauči, uz sve škole i specijalizacije koje je završavao, ali mora da je nešto i u genima. I otac mu je bio namajstoričav.

A u kući, šta da ti kažem, mislim da jedino tortu nikada nije pravio. Ne mrzi ga da skuva ručak, da postavi, raspremi, suđe opere. Da počisti kuću, to ti kod njega ko dobar dan. Ja volim vikendom duže da spavam, samo mu uveče ostavim spisak i dok sam se probudila, on išao u nabavku; sama da sam birala voće, povrće, meso… sve, ne bih bolje izabrala. I pride mi kafu u krevet donese. Jedino mi nikad cigaretu nije zapalio sam, jadničak, smeta mu duvanski dim, ali mi uvek pripali.

Прочитајте више „Suze (ne)voljene žene 🙂 :)“

Počeše granate i okolo men padaju

Bilo je, do ovuj godinu, u selo više od dvajes postari od men. Joca Bljusa, Rajko Kitić, Vlajko iz Goleš,  Djoka iz Krs, Mijodrag Stanijin,  Dane Marković, Jelica iz Kezdraci, Mirka iz Kepaci,Mirjana Vladisovina… ma, ce setim još koji beoše, na vr mi jezik.A, Jeremija iz Kezdraci,  Voja Popović, Čeda iz Popovci, Milenija, Sovka, Smiljka i Slavka….

Do proletos svi su si na noge bili, samo Vlajko odmno leže i za njegov boles nemože se najde lek. Kako prolet dojde,  počeše granate i okolo men padaju. Jedan po jedan, mesec po mesec, samo neki mesec nijedan, otoše, gočka nji otidoše i nema se više vrnu od onija putišta.

Ne me stra mene od smrt, da takoj reknem, ič mi neje jutre da lipšem. Samo se molim na Boga, do onija dan da mi sačuva noge i pamet. Noge, da si po ovija svet idem, da se nikuj ne obnosi okolo men i da se ne mučimo, ni oni, ni pa ja.  I pamet, da si se znam poslušam, da znam koje mi je kude i kvo sam rabotila odjutroske i kvo ću rabotim dovečer, i da li sam turila šekerčak u kavu i naranila li sam piletija i turila li sam na kuče da ne lipsuje gladno i da ne zavija kako siroče ako ga zabravim.

Ono, još ima pomalko postari od men, al se mnogo blizu primica… počeše granate okolo men gusto da padaju.

 

 

Sram beše i u našo vreme, pa su devojke decu u reku vrljale

Sinence, da ti tebe baba nešto rekne. Ič si ne beri brigu od ovija što na mladi samo naode manu i što im sve ne veljae. I što im sve  nekada bilo  poboljo, a s’g sve nevaljašno i sramotno i bruka.

I mi znaomo što je mlados.Ono, što jes, jes, mlogo smo se više sramuvali, pa se nesmo ovak kako vi danaske pred roditelji i drugi ljudi celivali, nesmo ni umejali da se celivamo ovak kako vi, al pa, voleli smo se i mi.

10858417_10203400303508549_202205948308048388_n Прочитајте више „Sram beše i u našo vreme, pa su devojke decu u reku vrljale“

Recenzija za „Prepoznavanje“ Stanimira Trifunovića

Izašla je iz štampe zbirka priča Stanimira Trifunovića, „Prepoznavanje„.

S radošću sam ovu vest podelila sa svojim Fejsbuk prijateljima, a ovde ću, uz dozvolu autora knjige, objaviti svoju recenziju za nju.

Napomena- uradila sam dužu i kraću verziju, a ovoga puta objavljujem dužu (ne znam za koju se Stanimir opredelio). A jedva čekam da „Prepoznavanje“ držim u rukama.

Прочитајте више „Recenzija za „Prepoznavanje“ Stanimira Trifunovića“

Mali oglas srećne mladeneveste

Prodajem venčanicu, neupotrebljavanu.

Neeeeeeeeeeeeee, ne, ne… nije to što mislite.

Odlučila sam, ipak, da se udam u nesuđenoj venčaLnoj haljini moje prababe Milenije, koju joj je verenik Trifun doneo iz Beča, kada je išao da ugovara izvoz šljiva iz Šumadije pa ga tamo skembala neka Švabica u čijem je pansionu odseo i nedelju dana pred svadbu njoj otišao, zauvek.

Прочитајте више „Mali oglas srećne mladeneveste“

„Jošte čekam…“ u medijima, a i šire

Moja knjiga je već dobila skraćeni naziv- „Jošte čekam…“ (… taj reč da mi rekne).

10491088_952359204791326_6129372798931877597_n

Posle promocija, na Sajmu knjiga u Beogradu, u Udruženju bugarskih novinara u Sofiji i u Nišu, našli smo se malo i u medijima.

Прочитајте више „„Jošte čekam…“ u medijima, a i šire“

Deda Mraze, pređi malo na drugu stranu

Od kako imam blog-ove, a posebno ovaj koji se uvukao u treću godinu svog bivstvovanja, uspostavila sam jedan fin, virtuelni doduše, ali nadasve korektan, da ne kažem ljudski (jer odavno ne verujem u bajke) odnos sa onim belobradim gospodinom kojeg voze irvasi i za kojeg se govori da ume da ispunjava želje. Kad mu se hoće, valjda.

deda-mraz-9

Прочитајте више „Deda Mraze, pređi malo na drugu stranu“