Citati iz nigdine i svakodnevica na kvadrat

Noć je počela da slaže svoje tavnilo po danu na izmaku koji se ničim nije razlikovao od drugih. Od onog juče i onog prekjuče i onog od prekosutra, verovatno.

Nebo bez zvezda.

Misao sine, tek da zagolica uspavani um koji bi još da drema. Pa utihne i ona, nespremna da p(r)obudi razmišljanje, sputano nemuštim izborom ćutanja, između stotinu pitanja koja mozak ne pritiskaju  samo kada ovako odluči da lavitira izvan stvarnosti koja opominje.

Reka je potok, tamo negde na izvoru, i da bi bila reka mora da prođe nekim putevima kojima se probija, nekim stazama koje preseca, nekim hukovima koje samo ona čuje. Šuma je livada pre nego na njoj poraste prvo drvo. I njiva- strnjika pre nego se sa nje skine sav korov.

Paučinu iz svoje glave rastura davno naučenim citatima koje još nije uspela da zaboravi. Kako je život gorak bez čaše meda i kako samo onaj koji nije krenuo nikuda neće ni stići. I kako sunce zalazi na istoku samo onima koji nikada nisu videli dugu. I kako je u vodi zdravlje ako je u vinu istina, a na svakom licu se čita koliko je knjiga pročitalo i svako je lep onoliko koliko lepote nosi u svojoj duši…

I tako, u nedogled…

 

 

Da mi je da meni jedan taki zapadne

I šta kažeš, čudi se čovek što mu je majka tako lepo primljena od strane niških lekara? Moree, imali su sreće da natrče na neku ekipu časnih ljudi, inače, drugačije bi pričao da su imali posla sa onim što je baš tu kod vas nedavno u’apšen.Ne zavisi to, draga moja, od grada, sve od ljudi zavisi, kakav si čovek, to je bitno, a ne u kojoj bolnici, u kom gradu radiš. Evo, kod nas, a svi se nešto guraju i muče ovde da dođu, pa nekad bre pacijenti posle najbanalnijih zahvata umiru.

I niko o tome ne priča, novine o tome ne pišu. Eto, dogodilo se, ljudski organizam je nepredvidiv, tralalala…

417758_2416850559891_957462686_n

Прочитајте више „Da mi je da meni jedan taki zapadne“

Promocija- prijatelji, zauvek

Dugo nisam pisala na ovoj adresi, a razlog su sva ona lepa dešavanja sa pomalo slatkog stresa povodom izlaska iz štampe one moje knjige koju su onako zdušno tražili i drugari sa Wordpresa.

Pisala sam, na onom drugom blogu, i o promocijama „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ na Sajmu knjiga u Beogradu i u Savezu bugarskih novinara u Sofiji i o promociji u mom gradu (Niš, verujem da znate), a objavila sam i priču o dijalektu, govor Violete Jović, književnice koja stvara i na književnom i na dijalektu.

007

Koga zanima, pročitaće. One koji nemaju vremena za to, informisaću fotografijama sa promocije u Studentskom kulturnom centru u Nišu- a znam da svi volite i rado gledate fotografije sa lepih događanja kojih je, na sreću, sve više na našim adresama.

Ujedno, ovo je i priča o prijateljstvu. Bez njega, ne bi bilo ni same knjige.

Dobro, dama s prve fotografije bila je opravdano odustna, ali joj je mesto svakako u ovom tekstu. Daca.

A onda,počinjem od one Lele,koja mi nije dala mira dok knjiga nije ugledla svetlost dana. I još me obavezala, „drugom knjigom“, koju je njen Neško držao skoro sve vreme promocije na kolenima.

20141114_201046 10385307_10205624082660825_8999174213992178061_n

Preko Stane Šehalić, urednika u Izdavačkoj kući Stylos Art,

10358714_10205624079460745_1948738099876977485_n (1)

I već pomenute Violete Jović, radno nazvane „Rabota žensku dušu odmara“.

20141114_191355

I moje, po stažu najstarije prijateljice među njima, Gordane Mitić Živković, urednika književnog programa SKC

20141114_191416

I divnih mladih ljudi i odličnih pevača jakog, iškolovanog glasa, Aleksandre Petrović i Marka Milanovića i pijanistkinje Milene Pejić.

10645294_10205624070540522_2492832583778691370_n (1)

Do svih onih koji su mi ukazali čast i priuštili nemerljivo zadovoljstvo svojim dolaskom na promociju. Posebno se zahvaljujem onima koji su morali da stoje zato što više nije bilo ni slobodnih stolica ni u jednoj prostoriji na trećem spratu SKC, niti pak mesta gde bismo ih stavili.

1982283_10205624084100861_673599846527192578_n

10533835_10205624084460870_2076704674898123775_n

1920281_10205624061260290_4530734924659807153_n

20141114_190628

20141114_190621

Svima onima koji pripremaju prvu promociju savetujem da detaljno napišu scenario u vidu podsetnika za svaki minut ovog događaja. Da im se ne bi desilo, kao meni, da propuste fotografisanje koktela, za koji se moja prijateljica Anđica Pavlović svojski potrudila. A ja nemam čak ni fotografiju sa njom, kao ni sa još mnogim dragim i divnim ljudima koji su mi ulepšali ovo veče.

20141114_185717

010

10448774_10205624114341617_5228841036694406540_n

No, uvek postoji drugi put i ja se nadam da ću te male greške u koracima ispraviti prvom sledećom prilikom. Izuzetno mi je drago zbog činjenice da slušam samo lepe reči posle ove promocije i da su, ne smem da kažem svi jer nisam zavirivala u duše nego u oči, izašli radosni i zadovoljni iz okrugle sale SKC, na trećem spratu Univerziteta.

Osim gostiju iz prestonice i nas Nišlija, bilo je tu i prijatelja iz drugih gradova i… nekoliko virtuelnih prijateljstava prvedeno je u stvarna, a bilo je i blog drugara. 🙂 nisam pitala za dozvolu, pa za sada ćutim o tome.

20141114_185537 10675679_10205624111421544_3222402165083082417_n (1) 20141114_190559 20141114_190922 20141114_210157 20141114_210401 20141114_212254

20141114_19053820141114_190546

20141114_190513 20141114_190530 20141114_210643 20141114_210327 20141114_210109 20141114_210753 20141114_210905 20141114_190700

20141114_185352

20141114_185414

Jošte čekam taj reč da mi rekne, Negoslava Stanojević

Kad čovek o sebi pročita nešto ovako lepo, mora da poraste. Bar koji cm i bar privremeno. I tako, na mojih 179 ona je sada  dodala još bar desetak cm. Hvala, Aleksandra NM.

прекоJošte čekam taj reč da mi rekne, Negoslava Stanojević.

Stylos Art nas je lepo predstavio na Sajmu knjiga

Jedan sasvim, sasvim, sasvim lični tekst.

„Moj“ dan na Sajmu knjiga u Beogradu bio je petak. Tada je „moj“ izdavač, Stylos Art, organizovao promociju tokom protekle godine izdatih knjiga domaćih autora, a imala sam i svoja tri sata za potpisivanje knjige na Stylosovom štandu.

Obradovali su me, mnogo, neizmerno, i moji blog i Fejsbuk drugari i potpuno nepoznati  ljudi, koji su zbog „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ baš toga dana došli na Sajam. Samo mi žao što se sa nekima nisam slikala.

Прочитајте више „Stylos Art nas je lepo predstavio na Sajmu knjiga“