Za Ramnu Dubravu d-idite donde, do onuj krivinku pa levo i put će vi sam odvede do tam’.

090

A odokle ste- pita mršava oniža zabrađena starica obučena u nešto što je nekada bilo nečija garderoba, sa golemom tojagom i srpom u jednoj ruci i plastičnom kesom u drugoj.

Imate li vodicu- pita, tiho, gotovo nečujno, ko da štedi i glas i dah, zadihana od hodanja po užarenom asfaltu poslednjeg dana avgusta.

Podnožje Suve planine. Izlazak iz malokrčimirskog atara. Osim nje, čoveka u povratku sa planine ne videsmo. Ni pred kućom, ni na putu, ni u polju. Mora da su jutrom prizavršili obaveze, pa odmaraju u hladu svojih kuća, čekajući da mine žega i da se vrate na uobičajene aktivnosti.

Dvorišta prepuna šarenog cveća.

Ispred mnogih kuća stovarene gomile otanjeg drveća, tek posečenog, sa sve granama i još svežim lišćem. Jedna takva kamara uspori nam jutros prolazak kroz selo, metući asflat ispred nas dugim granama koje vise s traktora.

2014-08-30 12.26.08

Pritiso težak avgustovski dan.

„Našoj“ baki ne smeta debeli džemper koji napola pokriva njene otanele ruke, tanje od tojage nalik držalju za kosu, koju steže u rukama.

Odovdek sam, odgovara na naše pitanje dok pokazuje u pravcu sela iz kojeg izlazimo. 

Imam ćerku, ona živi u Niš, završila je za pomoćnika na doktura, tiho kaže.

Živim sas sina, nego… on ne veljaje- dodaje još tiše.

Ne valja, ič ne veljaje, nastavlja, nepitana. Uzne pa se ma’e, ič ga nema dom. Muka živa, na pitujte. A nema se. Ja sam godinu ipol bosa išla, nema kvo da ubu’em. Pa mi ćerka kupi sandale, te sag imam u kvo da odim… Al ne valja, ič ne valja…

Ajdete u zdravlje, samo po tija put. I fala vi … 

***

Nema ovde njene fotografije, namerno. Poštujem njene godine i njenu muku.

 

sandale- gumeni pirotski opanci

 

Advertisements