Odavno nisam ovdašnje drugare koji obožavaju fotoreprtaže počastila nekim lepim slikama, pa je red da to učinim. Ako nekome poteče voda na usta… ne ljutite se, nego put pod noge, dogodine bar. Leskovac nije na kraju sveta. Onoliko naroda ovdašnjeg, pa Bugara i Makedonaca, pa automobili s registracijama onoliko zemalja… to vam je leskovačka razglednica ovih dana, za vreme već nadaleko čuvene Roštiljijade.

219

 A ko na svakom vašaru, ne može se i bez pratećeg asortimenta- testičiki, đuvečiki, unučiki, leskovački džinčiki i gruvana crvena…

191247

188

 

 

 

 Liciderska srca, livene bombone, lizalice, susami, minđuške u sto varijanti, jabuke u šećeru i šećerna vuna… pa sve do pečenja, možda baš ne jarećeg, al prasećeg, telećeg i jagnjećeg, u izobilju…

199

 Pljeskavica, obična, malečka i golema i najgolema, pljeskavica punjena- gurmanska, ćevapi,  uštipci, pa neki novi oblici a istog sastava,ražnjići na sto načina,čak i ražnjici od pomfrita, kobasice, bele i dimljene vešalice, punjene vešalice, belo pileće, pa batak, punjeni batak, pa leskovača mućkalica krčkana ceo dan… Pa salate, razne, letnje, ubelolučeni džinčiki, leskovačka tucana i gruvana, urnebes…

211

214 218 223

Između kupaca i prodavaca uzdiže se gust roštiljski dim koji zamagljuje pogled i jednih i drugih, ali obe strane su uigrane u svojim ulogama- prvi biraju,  čini se bez mnogo razmišljanja vade novčanike i stavljaju u svoj roštiljski izbor salate i ostale dodatke, a drugi vešto prevrću sve one đakonije, dajući dopunske informacije o karakteristikama asortimana koji nude.

227 236 241 257

Cene ispisane na kartonu vise iznad njihovih glava, dok ih konobari požuruju za porudžbine gostiju za stolovima poređanim iza roštilja. Odjekuje saksofon uz prateće tonove u jednom takvom restoranu na leskovačkom trotoaru- a paradoks, tu je najmanje gostiju…

192 264 263 252 288

Pešaci se slikaju za uspomenu. Poneko traži da mu spakuju mućkalicu, za poneti. Druge mame mirisi oko prasića koji se vrte na ražnju. Tu nema šanse za poneti- ne mogu da stignu, kažu, da usluže sve goste u „kafani“. Stigli su čak iz Čačka. I rasturaju se, danima, od posla. Mora da imaju neku tajnu, za to njihovo pečenje, ko što je imaju i leskovački majstori za roštilj.

Ima se sad još mnogo toga reći, al da ove miomirisne slike ne kvarimo- svetkovina hrane je bila i narod ovaj davno ojađeni je nekako bio nasmejan i lep, lepši nego inače jer zabrinuto lice je manje lepo od nasmejanog, i neki su se lepo proveli, drugi su lepo zaradili… A do sledeće godine možda će  i razlozi za zamerke nestati.

 

 

 

 

Advertisements