Bi li ti odložio vesla nasred mirne vode čiji te neodoljivi šum titraja privlači šarmom morskih sirena ili bi im se odupro slabošću Odiseja?* Da li bi, sve i da znaš kuda te vode, krenuo za tim zvukom najtišim od svih zvukova, najopasnijim od svih poziva, najpogubnim od svih rizika? I bi li mogao, na kraju, da baciš ta vesla, nehajno odložena, iako znaš da bez njih ne možeš ni da kreneš, nit možeš da se vratiš?

Rizik je i život sam, od dana rođenja pa sve do Onog časa. Pa zašto onda ne bih, kažeš, a ni sam ne veruješ da je tako- što ne bih,napokon, u tom hazardu okušao sebe, sudbinu,slučaj, tu sreću koja neodoljivo podseća na onaj ruski rulet od kojeg sam već jednom odustao. Pa pleteš vence od ideja, misli i snova, u koje upletaš i rulet i hazard i želju i snagu i moć i misao. I svu nadu utkanu u ona silna predvečerja kada se ona budila ponesena ružičastom bojom neba,na čijem rubu se gubi sunce,

you

Spuštaš te zamišljene vence tamo negde gde bi trebalo da zaustavljena vesla dotaknu mirnu vodu čiji šum samo ti čuješ. Odlažeš opasne misli koje izranjaju samo u toj tišini, pred tim šapatom, pred tom bojom vode i neba i horizonta kojeg kao da nema.

Rizik je i život sam. Baš ko i taj put kojim si doveo sebe do mesta na kojem kušaš snagu svojih misli, boju svoje boli i tugu svojih očiju.

I vraćaš se zamišljenom putanjom kojom si i došao.

Bez suza.

ilustracija- odavde

*- pre prolaska pored Ostrva sirena Odisej je naredio da se svim mornarima uši zapuše voskom, kako ne bi čuli njihov neodoljivi zov i krenuli za njim u sigurnu smrt. Jedino on je ostao nezapušenih ušiju, ali je zato naredio da ga vežu jer je to bio jedini način da čuje to dozivanje, ali da ne krene za njim.

Advertisements