Ništa me ne pitaj. Ni sam ne znam šta da mislim, ni šta da pričam, a najmanje- šta da radim.

Sve do skora sam mislio da imam odličan brak i da nas kriza nikada neće ni da okrzne, a danas… osećam kako se polako sve raspada i kako od one stabilnosti koju sam ja očekivao, gradio, glancao, nema ničeg. Il da ga uskoro neće biti.

A čoveče, ako ja  nisam bio fin prema svojoj ženi, niko nije! Ako ja njoj nisam činio, niko nije! Mazio, pazio, čuvao, ugađao, sto čuda činio samo da se ne oseti zapostavljenom, da nikada, pa ni u najgoroj sumnji ne kaže- eto, ja sam starija od njega, pa zato ovo, zato ono…

Nije bilo loše do sada, ne mogu da kažem. Slagali smo se, verovali jedno drugome, ma, kleli se jedno u drugo, bre, ali… uđe ona u neke godine kad se kod žena počinje da naslućuje starenje, i otad počeše moje muke.

„Kud si pošo, a sa kojom te ono videla Vesna, zašto si se tako upicanio, što si izglancao kola, koju ćeš da vozaš, sa kim ideš tamo, ko te vodi vamo, gde su ti pare, oooo, gospodin pere zube i posle ručka, to mora nešto da znači…!“

A meni tih deset godina ne znači ništa, časnu reč ti dajem. Nju bih izabrao za majku moje dece, još dvaput tolko da je starija, kunem ti se. I nijedna druga i mene samog ne bi mazila i pazila ko ona, niti bi se ijedna trudila onoliko da uvek sve bude na svom mestu, sređeni i kuća i deca i ja  i ona do blistanja, uvek me dočeka nasmejana, isprati nasmejana… mislim, sve do sad.

Al sad nastade pakao.Ona se opustila i zapustila, nema ni osmeha, ni frizure, ni radosti kad me vidi…

„Ti ćeš mene da ostaviš, dobra sam ti bila dok sam bila mlađa, sad kad ne mogu više da trpim sve one dijete i kad mi koža počinje da visi a bore da vrište sa mog lica, ti ćeš da tražiš mlađu, znam ja to, jasno je meni još od onomad kad si se na moje oči zablenuo u onu fuficu sa naduvanim grudima i usnama…“

ed9f93791601fa46ed966f74c8367e9b

Džaba sam i tešio, i kukao i molio i obećavao i kleo se i zbijao šale i sekirao se, sve gore i gore. Pakao mi u kući nastao, veruj mi, deca počela da nas pitaju šta se dešava, a ona sve luđa i luđa. Prisluškuje, kontroliše, uhodi. Sumnjiči, optužuje, napada. Ne smem bre nikud da krenem, sve mi se čini da vreba iza nekog ćoška.

A dece mi moje, nikada mi nije palo na pamet da je ostavim, evo, kunem ti se.

Ono, znaš i sam, muško si- i najbolje jelo da jedeš svaki dan pa ima da ti dosadi, svaki živ čovek bi da malo promeni. Onako, tek radi razonode i kondicije, ništa ni strašno ni opasno, taman posla da u ovim godinama dozvolim da me spopadnu one što love muževe. Rasčistim ja to u samom startu, mislim, svakoj najpre kažem da može da traje dok traje i dok je lepo, ali da nemam namere porodicu da rasturam. I nikada mi ni žena ni deca nisu trpela… a kad ne znaju, kao da se nije ni dogodilo.

Al ne vredi, onako lep brak ima da mi propadne samo zato što je moja žena nerazumna.

 

fotografija- odavde

Advertisements