Meštrovićev Vidovdanski hram i savezničko bombardovanje- srpska istorija i naše zablude

Ne znam da li ijedan narod na svetu sa tolikom zadrškom saznaje istinu o svojoj prošlosti, kako je to  slučaj kod nas, Srba.Ne znam ni da li ijedan drugi narod na svetu GAJI toliko zabluda o nekim, navodno prijateljskim naklonostima drugih naroda. A ne znam ni to da li su oni koji su nam istinu sakrivali, prećutkivali, koji su je frizirali, prekrajali i doterivali za trenutnu upotrebu, zapravo i sami znali šta je istina i šta čine tim sakrivanjem, prećutkivanjem, prekrajanjem i doterivanjem, po položaj, sudbinu i status svog naroda, po njegovu budućnost i opstanak.

Tokom  nedavne Noći muzeja, moje prve beogradske, najpre sam, takođe prvi put kročila u Beli dvor. Tamo je za ovu prigodu bila izložena maketa Vidovdanskog hrama, autora Ivana Meštrovića. Po njegovoj zamisli, hram posvećen kosovskim junacima, trebalo je da bude izgrađen na Gazimestanu. I trebalo je da bude tri puta veći od Hrama svetog Save u Beogradu.

016

Sama maketa je nastala 1912. godine u Rimu, gde je nagrađena Zlatnom medaljom na Međunarodnoj izložbi. Onda je otpremljena u London pa u  Ameriku pa zagubljena u vreme početka Prvog svetskog rata i pronađena 1968. godine  u nekom magacinu u njujorškim dokovima . Dopremljena je u Beograd i posle restauracije smeštena, skrajnuta zapravo, 1971. godine, u kruševački Muzej. Baš me zanima, da li je neko od onih koji će pročitati ovaj tekst, uopšte čuo za  njeno postojanje pre pojavljivanja makete u Belom dvoru!

023

„- Meštrović je poreklom iz Dalmacije gde je kosovski mit bio izuzetno snažan. Smatrao je da hram treba da bude izgrađen na Kosovu i da opredmeti ideju borbe za slobodu svih južnoslovenskih naroda čiji je Srbija, u to vreme, bila Pijemont. Hram je trebalo da bude dug 250 metara, visok oko 100 metara i da se gradi generacijama, poput crkve Svetog Petra u Rimu – dodaje Miletić.
Inspirisan kosovskim legendama, na ulazu u hram postavljene su skulpture lavova duž stepeništa i sokolova koji su na portalu. Dva reda karijatida u koridoru predstavljaju majke, sestre, supruge i verenice kosovskih junaka. U centralnom delu hrama Kosovsku bitku trebalo je da ilustruje više od 100 skulptorskih i slikarskih motiva. Skice reljefa i fresko-frizova sa scenama iz bitke, brojne male i velike figure junaka čekale su konačnu realizaciju.

026
Međutim, Josip Broz i drugi posle Tita nisu želeli ni da čuju za Vidovdanski hram na Kosovu. Kasniji srpski državnici nisu bili zainteresovani, najverovatnije jer je za gradnju mauzoleja trebalo uložiti više od 300 miliona dolara, ili su možda već tada znali kakva sudbina čeka Kosovo. Umesto Vidovdanskog hrama, u Titovo vreme omogućeno je Fadilju Hodži da izgradi veliki memorijalni kompleks tvorcima Prizrenske lige i borcima za „republiku Kosovo“ u Đakovici.
– Skulpture su bile izuzetno smela rešenja za svoje vreme. Skulptura Banović Strahinje, samo torzo bez glave, ruku i nogu, danas se nalazi u „Tejt galeriji“ u Londonu. Skulpture „Srđa Zlopogleđa“ i „Male udovice“ su izvesno vreme bile u kruševačkom muzeju, a sada su u Narodnom muzeju u Beogradu kao i skulptura Miloša Obilića. Ova skulptura je trebalo da 80-ih godina bude dopremljena u Kruševac, odlivena i postavljena u prostoru Lazarevog grada – objašnjava Aleksandar Miletić.
Istoričari umetnosti pričaju i da je država otkupila Meštrovićeva dela, izrađena u mermeru, koja je autor posle Prvog svetskog rata dao državi tako što mu je za njih data penzija.“*

Na ovu priču nadovezala mi se, ko poručena, sledeća fotografija- nastala iste noći,  na Kalemegdanu

104

„Savezničko bombardovanje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu trajalo je od 20. oktobra 1943. do 17. septembra 1944. godine.
Anglo-američki saveznici su više puta bombardovali naseljena mesta i komunikacije u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije, u kojima je poginulo ili ranjen veliki broj civila i pričinjena znatna materijalna šteta.
Bombardovanje je uglavnom izvođena tokom dana, ali je bilo i noćnih bombardovanja koje je izvodila 205. grupa RAF-a.
Prvi je na meti zapadnih saveznika bio Niš, koji je bombardovan 20. oktobra 1943. godine, a zatim još 15 puta; Beograd 11 puta; Zemun i Alibunar po 4 puta; Novi Sad 3 puta, Smederevo, Ćuprija i Popovac kod Paraćina po 2 puta, Sremska Mitrovica, Ruma, Veliki Bečkerek (Zrenjanin), Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Velika Plana, Prijepolje, Kuršumlija, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelica, Leskovac, Podujevo, Raška, Stalać, Kosovska Mitrovica, Priština i drugi.

Posebno je zapamćeno bombardovanje na Vaskrs 1944. godine – najpre su 15. aprila, na Veliku subotu američki bombarderi napali Niš. U prvom savezničkom bombardovanju poginulo je 700 građana Niša a od toga 150 radnika samo u Železničkoj radionici u Nišu. Bombardovanje su izvele 446, 447. i 448. bombarderske eskadrile – 321. bombarderske grupe – 12. vazdušne komande Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država.
Sledeće bombardovanje Niš je zadesio 30. marta 1944. godine. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je 7 dana. Treće bombardovanje usledilo je 5. aprila 1944. godine kada je oštećen i Saborni hram.
Na prvi i drugi dan Uskrsa 16. i 17. aprila 1944. godine razaran je Beograd. Život je izgubilo 2.000 ljudi, žena i dece, a teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana. Potom slede bombardovanja 24. aprila, 7. maja, 18. maja, 6. juna, 3. jula, 3., 6., 8. i 18. septembra.
Najteže bombardovanje doživeli su stanovnici Leskovca koji su saveznici 6. septembra 1944. godine sravnili sa zemljom, od 28.000 stanovnika život je izgubilo 6.000 ljudi, žena i dece.“**

I šta sad da kažem? Napravite sami paralelu između ova dva teksta, između ove dve informacije (i svih onih informacija koje vrište iz njih) i- sve će vam i bez mog zaključka biti savršeno jasno. Nažalost!

 

*- http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/52001/Mestrovic-za-penziju-dao-maketu-hrama

**- http://sr.wikipedia.org/sr/

 

Advertisements

13 мишљења на „Meštrovićev Vidovdanski hram i savezničko bombardovanje- srpska istorija i naše zablude

  1. Koje su paralele između tekstova? Ne pronalazim ih…

    Nego,

    ima barem pet razloga zašto je dobro da je ideja ostala na nivou makete: prvo, megalomanija nije za siromahe a oni najčešće obole, drugo, koliko ima bolesne dece; evo ti paralele iz Beograda (nije bilo na noći mauzoleja) mermerna fasada Hrama Svetog Save baš lepo presijava zalazeće sunce koje tone za Institut za onkologiju, tu preko parka, na kome prozori neonatalne onklologije gledaju na Hram; treće potpuno je besmisleno veličanje poraza; četvrto mitomani bi takvim jednim mauzolejem sebi još više davali na značaju; peto sada ne bi mogao da ga poseti ni nindža Vulin.

    Dakle dobro je da toga nema, maketa je prava veličina koja pristaje svesti, ionako živimo u maketi.

    Savezničko bombardovanje pak nema mnogo veze sa mitomanijom. Jasno je svakome da neko ko te bombarduje iz bilo kog razloga, a nisu razlozi bili samo nanošenje gubitaka Trećem rajhu (zanimljivo je da RAF uništava leskovačke fabrike tekstila kada se zna da se kvalitet štofa do pred početak rata podosta približio engleskim referencama) nije saveznik, nego je zlo.

    Ako treba da se meri, bez obzira na različitost kategorija, manje zlo od mitomanije.

    Sama ta akcija, ili akcije nisu nešto na šta se moglo uticati.

    1. Želela sam da svako napravi svoju paralelu…pa i ti si, zar ne?
      Ja sam je našla u iskrivljenoj slici naših poraza i pobeda i, nažalost, jednakim posledicama i jednih i drugih.
      A inače, slažem se sa tvojim stavo-vima. Sve je to naš usud i naša sramota.

      1. Ne znam, Neco, valjda ćemo saznati…
        Za sada je moja sumnjičavost postavljena kao protivteža svakoj informaciji koja do mene dopre.
        RazUm sudi po onom što prevagne.
        Tegobno je to vaganje, mučno je to suđenje…

        P.S. Link stavih, mada sam pretpostavljala da nisi propustila taj članak o Meštroviću.
        Ljubac tebi.

  2. Nisam čula za ovu Mešterovićevu ideju, deluje moćno i ovako preko slike…a vredelo bi istražiti kako je jedno takvo delo, do sada ostalo neprimećeno….

    Kažu da istoriju pišu pobednici, ko ju je u našem slučaju pisao?

      1. Učili su nas da smo čudan narod koji i posle toliko godina slavi bitku u kojoj je izgubio. A sad skoro je neko postavio pitanje: kako to da smo mi izgubili a da su se pobednici povukli sa svih naših teritorija?
        I onda sam počela da razmišljam, pa nama više od 600 godina treba da počnemo sa postavljamo pitanja, kad će se otkriti istine novijih bitki i ratova?

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s