Ne znam da li ijedan narod na svetu sa tolikom zadrškom saznaje istinu o svojoj prošlosti, kako je to  slučaj kod nas, Srba.Ne znam ni da li ijedan drugi narod na svetu GAJI toliko zabluda o nekim, navodno prijateljskim naklonostima drugih naroda. A ne znam ni to da li su oni koji su nam istinu sakrivali, prećutkivali, koji su je frizirali, prekrajali i doterivali za trenutnu upotrebu, zapravo i sami znali šta je istina i šta čine tim sakrivanjem, prećutkivanjem, prekrajanjem i doterivanjem, po položaj, sudbinu i status svog naroda, po njegovu budućnost i opstanak.

Tokom  nedavne Noći muzeja, moje prve beogradske, najpre sam, takođe prvi put kročila u Beli dvor. Tamo je za ovu prigodu bila izložena maketa Vidovdanskog hrama, autora Ivana Meštrovića. Po njegovoj zamisli, hram posvećen kosovskim junacima, trebalo je da bude izgrađen na Gazimestanu. I trebalo je da bude tri puta veći od Hrama svetog Save u Beogradu.

016

Sama maketa je nastala 1912. godine u Rimu, gde je nagrađena Zlatnom medaljom na Međunarodnoj izložbi. Onda je otpremljena u London pa u  Ameriku pa zagubljena u vreme početka Prvog svetskog rata i pronađena 1968. godine  u nekom magacinu u njujorškim dokovima . Dopremljena je u Beograd i posle restauracije smeštena, skrajnuta zapravo, 1971. godine, u kruševački Muzej. Baš me zanima, da li je neko od onih koji će pročitati ovaj tekst, uopšte čuo za  njeno postojanje pre pojavljivanja makete u Belom dvoru!

023

„- Meštrović je poreklom iz Dalmacije gde je kosovski mit bio izuzetno snažan. Smatrao je da hram treba da bude izgrađen na Kosovu i da opredmeti ideju borbe za slobodu svih južnoslovenskih naroda čiji je Srbija, u to vreme, bila Pijemont. Hram je trebalo da bude dug 250 metara, visok oko 100 metara i da se gradi generacijama, poput crkve Svetog Petra u Rimu – dodaje Miletić.
Inspirisan kosovskim legendama, na ulazu u hram postavljene su skulpture lavova duž stepeništa i sokolova koji su na portalu. Dva reda karijatida u koridoru predstavljaju majke, sestre, supruge i verenice kosovskih junaka. U centralnom delu hrama Kosovsku bitku trebalo je da ilustruje više od 100 skulptorskih i slikarskih motiva. Skice reljefa i fresko-frizova sa scenama iz bitke, brojne male i velike figure junaka čekale su konačnu realizaciju.

026
Međutim, Josip Broz i drugi posle Tita nisu želeli ni da čuju za Vidovdanski hram na Kosovu. Kasniji srpski državnici nisu bili zainteresovani, najverovatnije jer je za gradnju mauzoleja trebalo uložiti više od 300 miliona dolara, ili su možda već tada znali kakva sudbina čeka Kosovo. Umesto Vidovdanskog hrama, u Titovo vreme omogućeno je Fadilju Hodži da izgradi veliki memorijalni kompleks tvorcima Prizrenske lige i borcima za „republiku Kosovo“ u Đakovici.
– Skulpture su bile izuzetno smela rešenja za svoje vreme. Skulptura Banović Strahinje, samo torzo bez glave, ruku i nogu, danas se nalazi u „Tejt galeriji“ u Londonu. Skulpture „Srđa Zlopogleđa“ i „Male udovice“ su izvesno vreme bile u kruševačkom muzeju, a sada su u Narodnom muzeju u Beogradu kao i skulptura Miloša Obilića. Ova skulptura je trebalo da 80-ih godina bude dopremljena u Kruševac, odlivena i postavljena u prostoru Lazarevog grada – objašnjava Aleksandar Miletić.
Istoričari umetnosti pričaju i da je država otkupila Meštrovićeva dela, izrađena u mermeru, koja je autor posle Prvog svetskog rata dao državi tako što mu je za njih data penzija.“*

Na ovu priču nadovezala mi se, ko poručena, sledeća fotografija- nastala iste noći,  na Kalemegdanu

104

„Savezničko bombardovanje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu trajalo je od 20. oktobra 1943. do 17. septembra 1944. godine.
Anglo-američki saveznici su više puta bombardovali naseljena mesta i komunikacije u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije, u kojima je poginulo ili ranjen veliki broj civila i pričinjena znatna materijalna šteta.
Bombardovanje je uglavnom izvođena tokom dana, ali je bilo i noćnih bombardovanja koje je izvodila 205. grupa RAF-a.
Prvi je na meti zapadnih saveznika bio Niš, koji je bombardovan 20. oktobra 1943. godine, a zatim još 15 puta; Beograd 11 puta; Zemun i Alibunar po 4 puta; Novi Sad 3 puta, Smederevo, Ćuprija i Popovac kod Paraćina po 2 puta, Sremska Mitrovica, Ruma, Veliki Bečkerek (Zrenjanin), Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Velika Plana, Prijepolje, Kuršumlija, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelica, Leskovac, Podujevo, Raška, Stalać, Kosovska Mitrovica, Priština i drugi.

Posebno je zapamćeno bombardovanje na Vaskrs 1944. godine – najpre su 15. aprila, na Veliku subotu američki bombarderi napali Niš. U prvom savezničkom bombardovanju poginulo je 700 građana Niša a od toga 150 radnika samo u Železničkoj radionici u Nišu. Bombardovanje su izvele 446, 447. i 448. bombarderske eskadrile – 321. bombarderske grupe – 12. vazdušne komande Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država.
Sledeće bombardovanje Niš je zadesio 30. marta 1944. godine. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je 7 dana. Treće bombardovanje usledilo je 5. aprila 1944. godine kada je oštećen i Saborni hram.
Na prvi i drugi dan Uskrsa 16. i 17. aprila 1944. godine razaran je Beograd. Život je izgubilo 2.000 ljudi, žena i dece, a teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana. Potom slede bombardovanja 24. aprila, 7. maja, 18. maja, 6. juna, 3. jula, 3., 6., 8. i 18. septembra.
Najteže bombardovanje doživeli su stanovnici Leskovca koji su saveznici 6. septembra 1944. godine sravnili sa zemljom, od 28.000 stanovnika život je izgubilo 6.000 ljudi, žena i dece.“**

I šta sad da kažem? Napravite sami paralelu između ova dva teksta, između ove dve informacije (i svih onih informacija koje vrište iz njih) i- sve će vam i bez mog zaključka biti savršeno jasno. Nažalost!

 

*- http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/52001/Mestrovic-za-penziju-dao-maketu-hrama

**- http://sr.wikipedia.org/sr/

 

Advertisements