Bože, baci pogled i na nas, grešne

Zatekla sam se, kad ono „milosrdni anđeo“ poče da seje bombe po mojoj zemlji, mnogo daleko. Duša mi se skamenila i znam samo da sam besciljno  koračala nepoznatim ulicama grada u kojem kao da niko nije znao da u mojoj zemlji, u mom gradu, u mom komšiluku, padaju bombe i da neki ljudi ginu… I nisam plakala. Samo sam, prolazeći pored nekih ambasada koje su mi bile oličenje sveg zla zemalja kojima pripadaju, prizivala to zlo…da im se jednom vrati. Kad-tad.

 

Nisam zaplakala ni onda kada sam, posle duge neizvesnosti oko povratka, kročila na svoje tlo. Kada me je dočekalo sivilo neba koje nisam prepoznavala, sitna kiša koja rominja po napuštenim poljima, ulice bez ljudi, ljudi bez osmeha…

Ni onda, kada su bombe padale na sve strane oko nas, a mi ukopano stajali u centru grada, posmatrajući narod koji ne ume ni da beži, ni da se skloni. Ni kad sam u rukama držala geler izvađen iz poljske kolibe u našem voćnjaku, izrešetane ostacima kasetnih bombi koje su obarale mladice višanja i sekle žičanu ogradu. Ni kad je pogođen most, nekoliko minuta posle našeg prelaska preko njega. Ni kada sam u seoskom dvorištu slušala huk aviona koji je nosio nove tovare bombi da ih prosipa na moj grad, ni kada sam se, slomljena, vraćala iz  bezbednosti vikendice u grad koji svekodnevno zasipaju bombama  i gledala kako narod običnim granama skida sa dalekovoda grafitne bombe, eksperimentalno upotrebljene baš u Nišu.

Ni kad je bombadrovan RTS, ni tad nisam zaplakala. Bar ne odmah…

A onda me je telefonom pozvala Ljiša, koleginica i prijateljica iz Beograda i umesto reči, čula sam samo njen plač.

Onda je iz mene izašla sva ona bujica suza, koju sam ponela još iz Pekinga, kada sam saznala da bombarduju moju zemlju, pa da je počelo bombardovanje i mog grada; bujica suza dopunjena onim koje nisu potekle kada su bombe padale bukvalno oko mene, ni kada su rušili mostove preko kojih sam upravo prešla, ni kada su lomile sadnice koje sam svojom rukom sadila, ni kada sam gledala snimke zapaljenih  vozova, autobusa, kuća… ljudi, ubijenih, ranjenih, osakaćenih… Laka na suzu inače, isplakala sam se taj jedan jedini put tokom bombardovanja, onako, muški, činilo mi se, za sva vremena. Dok su neke ljude, zatečene na radnom mestu, u delovima skidali sa zidova bombadovane zgrade RTS-a.

***

Danima gledam, čitam, slušam… opet nekakva prokleta kataklizma uništava ovu zemlju, njene ljude, njenu prošlost i  budućnost… Zasuzim, progutam knedlu, najčešće ćutim, kažem koju samo baš kad moram, kad to ćutanje hoće da me uguši…

Danima se ređaju slike, suze, skamenjeni pogledi ljudi u očaju kojima je ostao samo život od sveg onog što su imali, sticali, nasledili, gradili… Kakve li će zidove zateći, ako budu imali gde da se vrate? Kako će prezimiti sledeću zimu? Čime će se pokriti, gde će leći, sa kakvim tugama će se buditi?

10334388_10152417409198960_7137145386570808548_n

Suze naviru pre i posle svakog pitanja, ali… i dalje ne plačem. Bar ne glasno. I ne da se vidi. Šta je suza zaustavljena na trepavici, progutana da ne  sklizne niz obraz, ugašena da se i ne stvori, pa da pokrene reku?

A onda, novinska vest o jednom malenom zaseoku, svega  12 kuća. Kojeg više nema.

I onda, ona reka suza za koju sam mislila da sam je progutala. Da se skamenila negde u meni, da ne sklizne niz obraz.

Nije mi nimalo lakše posle toga. Stižu nove slike, za još više suza, i vapaji koji neće zaustaviti neman. Nažalost.

***

Bože, molim ti se, u nadi da se moja molba neće zaustaviti negde kod mog bezbednog plafona, spasi bar ovaj narod koji još nije izgubio sve. Da za one koji jesu, bude malo više nade.

Nisam naučila da molim,  oprosti, ne umem valjano  ni  Tebi da se molim, valjda me zato nikad nisi ni čuo, ne znam da tražim, kukam, bogoradim, pozivam i prizivam, ali mislim da znaš i sam- vreme je da baciš pogled i na nas, grešne… Na njih, najpre, kojima će Tvoj milostivi pogled biti spas.

 

Advertisements

8 thoughts on “Bože, baci pogled i na nas, grešne

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s