Kad u čuperak upletem želju

Ja ću zamisliti želju i uplesti je u čuperak na čelu, da me stalno podseća na sebe. Jer ako nemaš želju, čak ni neku malecnu, ko zrno peska, ko dašak vetra, ko gutljaj vode i udah vazduha, i ako ne umeš da želiš da ona ne ostane želja,  onda ona i nije želja, nego fatamorgana.

Varna 179

Pa ću nastaviti da sanjam. Široko, visoko, daleko- dokle san može da odleti i kao stvarnost da se  vrati. Ne sada, ne sutra, ne blizu… al jednom ipak da se vrati. Ovde gde ima mesta za snove, nedosanjane, neostvarene, nedoplakane, odbolovane, nikad radovane.

Želja - Negoslava (1)

hvala Jeji

U stvari, sve moje želje odavno su spakovane u svoje čuperke. U njima čekaju neki dašak, da razmrsi uvojke u kojima su zapletene, pa da polete… tamo gde mogu postati java. Pa da se kao stvarnost, kao odsanjane i ostvarene, vrate.

Taj dašak će biti vetar, koji ponekad prohuji mojom ulicom, skovitla uvele latice pale na beton mog dvorišta pa završi u mojoj kosi.

Il tvoja ruka, u traganju  za mojom neizgovorenom željom… kojom sam te dozvala.

Ja cu zamisliti zelju 1

 

 

 

 

Advertisements

10 мишљења на „Kad u čuperak upletem želju

  1. Повратни пинг: Post o jednom prijateljstvu blogerskom, o Jejinim slikama i rečima i lepoti tog virtuelnog poznanstva | NEGOSLAVLJE

  2. Повратни пинг: Negoslava (3) | Slike i reči

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s