Kiša je glagol trpni od imenice padati

Kiša je glagol trpni od imenice padati i neka me ne ubeđuje niko u to da ne znam kog je roda i  šta je glagol.

gif-4

Sunce je u maju misaoni pojam i baš me briga kada se piše velikim slovom.

Duga je fatamorgana, kako god da je okreneš.

Прочитајте више „Kiša je glagol trpni od imenice padati“

Bugarska, slikana uduž

Bila sam početkom meseca na Međunarodnoj konferenciji „Mediji i izdavačka politika“, koju je organizovao Savez novinara Bugarske, kao početak obeležavanja 120 godina organizovanog novinarstva u ovoj zemlji. O tome sam već pisala– malo,a onda nam se dogodio potop i ja sam lepe slike iz Bugarske- Sofije, Varne i  obale Crnog mora ostavila za malo kasnije.

Ovo je prva  fotoreportaža za sve moje drugare sa WordPressa za koje pouzdano znam da obožavaju fotografije, za one za koje to ne znam i za sve one namernike koje znatiželja dovede na ovaj moj blog.

Naravno, nezaobilazna Sofija, početak mog poslednjeg bugarskog putešestvija- ovoga puta tri crkve u centru, koje su mi bile na putu

Crkva svete nedelje ili Crkva svetog kralja (našeg Milutina, čije su mošto posle više premeštanja završile ovde), koja se nalazi na početku Bulevara Vitoša

Прочитајте више „Bugarska, slikana uduž“

Bože, baci pogled i na nas, grešne

Zatekla sam se, kad ono „milosrdni anđeo“ poče da seje bombe po mojoj zemlji, mnogo daleko. Duša mi se skamenila i znam samo da sam besciljno  koračala nepoznatim ulicama grada u kojem kao da niko nije znao da u mojoj zemlji, u mom gradu, u mom komšiluku, padaju bombe i da neki ljudi ginu… I nisam plakala. Samo sam, prolazeći pored nekih ambasada koje su mi bile oličenje sveg zla zemalja kojima pripadaju, prizivala to zlo…da im se jednom vrati. Kad-tad.

Прочитајте више „Bože, baci pogled i na nas, grešne“

Pesma za dane kad mi se plače

Kiša ponovo odbija da se pokori godišnjem dobu koje kaže da je vreme za sunce. Ućuti na koji tren, samo na koji čas, tek da ponovnim zvukom koji već plaši i nateže nerve ko strune, poruči da je jača od naše želje da je nema, da je bar na kratko nema i bar u našem vidokrugu da bude tišina.

file3661257678673

Izgleda da je lako smisliti pesmu za dane kad ti se plače. Posebno uz tu kišu koje se svi odriču, koju niko ne želi. Koju i zemlja sama ne prima u sebe i koju i reke izbacuju iz svojih korita.

Прочитајте више „Pesma za dane kad mi se plače“

Moraću da izmislim pesmu za tmurne dane

Htela sam prolećnom danu da poželim dobro jutro u svitanje, al mi se reči odbiše o njegovu jesenju tmurnu auru, pa zažmurih i vratih se u zimu. Tamo je bar padao sneg ili je bilo hladno i znalo se da je zima i da je kratak dan i niko nije verovao da će nas proleće slagati ovako bezdušno, smorene sivilom života na koji se nakupio talog od dima i čađi, pa nam se čini još tužnijim.

Razvedrio se, ovaj dan započet kišom, al nema u njemu lastavica, ni cveće ne miriše kao obično; mačke su davno prestale da histerično mjauču, pa samo po koji zalutali pas oglasi dan, koji bi izgleda svi da prespavaju.

Varna 173

 

Kako da izmislim nadu koja će ovom danu udahnuti belinu koje nema, zrak sunca koji mu fali i osmeh koji tražim? Kako da imitiram bljesak, sjaj oka, zvonki glas, od muka  napravim odjek vedrine i nadu, sklepanu makar, na kraju? Kako, kad sam zaboravila kako to beše kada ti zračak sunca padne na obraz, pa ti iz oka zaigra titraj od kojeg se usne nasmeše? Pa ti se dan ne vuče umorno po asfaltu o koji se tupo odbijaju lenji koraci, nego poskakuje s vedrinom veverice na granama uzrelog lešnika? Pa ti i tužna pesma vedrinom zatreperi,  a grč od briga i besa zbog stvarnosti koja te mori, oslabi, omekša, pa zaboraviš i brige i bes i stvarnost koja te mori.

Moraću da izmislim pesmu za tmurne dane, ko ovi koji se nižu u beskraju sivila i kiše.

 

fotografija je odavde

Kad u čuperak upletem želju

Ja ću zamisliti želju i uplesti je u čuperak na čelu, da me stalno podseća na sebe. Jer ako nemaš želju, čak ni neku malecnu, ko zrno peska, ko dašak vetra, ko gutljaj vode i udah vazduha, i ako ne umeš da želiš da ona ne ostane želja,  onda ona i nije želja, nego fatamorgana.

Varna 179

Pa ću nastaviti da sanjam. Široko, visoko, daleko- dokle san može da odleti i kao stvarnost da se  vrati. Ne sada, ne sutra, ne blizu… al jednom ipak da se vrati. Ovde gde ima mesta za snove, nedosanjane, neostvarene, nedoplakane, odbolovane, nikad radovane.

Želja - Negoslava (1)

hvala Jeji Прочитајте више „Kad u čuperak upletem želju“

Koliko je vremena dovoljno za muku

bez objašnjenja- sve piše u tekstu

Vesna Ćuro-Tomić

(Posvećeno Negoslavi)

Jedna obitelj živjela je skladno i lagodno, moglo bi se reći u blagostanju. Muž, žena i njihove dvije kćerkice. Muž je odlično zarađivao. Odlazili su na ljetovanja. Gostili se oboritom ribom i rakovima u finim morskim restoranima. Nisu bili obijesni, pa da kažeš da su zaslužili nevolje, ne, samo se muž umorio od teškog posla i ustajanja svako jutro u četiri, a možda je bio pomalo i snob.

Ovo se događalo puno prije krize, pa bi se moglo reći da su sve počinjene greške individualne.

Zaželio je svoj unosan ali neugledan obrt zamijeniti nekim finijim poslom. Prodao je naslijeđenu radionici i dio ušteđenog novca uložio u trgovinu.

Prvi pokušaj nije bio uspješan, pa je uložio još dio ušteđevine, promijenio lokal, nabavio novu robu. Taj pokušaj prošao je još gore. Odlučio je zakoračiti malo više: preostali novac uložio je u veći pothvat, a za novi, još veći…

View original post 277 more words