Neke će reči tek da poteku… a neke se nikad neće reći

U dubini ovog nemira  u meni koji ne razumeš, koji često ne razumem ni sama,  nalazi se slika stvarnosti koju ne umem da promenim, koju ne želim, niti bih je ikada odabrala. Da se ja pitam.

Pogled usmeren na jednu taćku, zamišljenu il stvarnu, svejedno, nikad mi nije bio svojstven. I nikad nisam znala da se žalim, jadikujem i kukam. Da tužim, onako, lagano, istiha, pa onda sve žešće i sve glasnije i jače. Kako to obično biva kad čovek, bilo koji, počinje da otvara svoju škrinju potisnutih misli, tužbalica i jeda.

Ne umem ni usne da stisnem, pa da postanu, onako, onako  ko da ih nema. Dve tanke linije baksuza koji do podneva mrzi sebe, a posle vasceli beli svet.

I veđe kad mi se stope u jedan luk, namrgođeni, s dve duboke bore negde iznad pogleda, pre će biti da su znak pitanja samo, nego tuga u nagoveštaju ili bolom izazvan refleks.

Iz mene ne govori  ni loša misao,  ni pakost, ni zlo.

Ne govori ni radost, ćuti baš ko i tuga. I baš ko nada, ko vera, ko san, promiče mi između raširenih prstiju šake spremne da se stegne u pesnicu. Da sama sebi zarije palac u dlan. Toliko jako, da zaboli.

Ima li sutrašnji dan zračak sunca u najavi?

Advertisements

21 thoughts on “Neke će reči tek da poteku… a neke se nikad neće reći

  1. Kažu da se Cigani raduju kiši, jer posle kiše uvek bude sunčano – sviđa mi se to 🙂

    A sve se nekako poslaže sa razlogom, da li bismo znali da smo srećni kad ne bi bilo tuge da sreću poredimo s njom?

  2. obične priče

    U petak sam išla u muzej u Zrenjaninu.Postavka izložbe je tematski posvećena reklamama do 1941. godine.Iznenadila sam se kad sam videla da je „Milka “ čokolada bila aktuelna i pre 2.svetskog rata,pa čak i krema „Nivea“…
    U subotu sam bila u Konaku ,školsko takmičenje iz istorije.Sama škola je nekadašnji ravničaski spahiluk…Zgrada ruinirana,kažu da za restauraciju,jer je pod zaštitom države ,potrebno oko 200.000eura…Pomislila sam,koliko košta izgradnja nove školske zgrade,a nažalost sela odumiru…ispred same zgrade predivan park,a vrane svile gnezdo,,prizor epika ,pravi paradoks….
    Danas pogledam statistiku mog bloga i vidim danima neko čita iste tekstove, i instiktivno pretpostavim o čemu se radi….Podsetilo me je na loše trenutke,(januar 2013. i jun 2013…),pomislila sam život je nekima uzvratio i ja sam to viidela…Pogrešila sam u odabiru fonta,danas, ali to je rezultat ,trenutni …
    Zračak Sunca postoji ,pronađi primarno,nešto što te uvek razgali…Ne možeš uvek biti dobra prema svima…Neka znaju i da umeš i da se naljutiš,ali učini to tako da oni shvate da su pogrešili ,i da im jedina alternativa da zatraže oproštaj od tebe…Pozdrav i da što pre osetiš lepe dane…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s