Zaplanjci ima po cel svet, a nikuj ne znaje kude je toj Zaplanje

 

Nas Zaplanjci ima po celi ovija svet. Od Ameriku do Australiju da počneš da pituješ, ima najdeš Zaplanjca i kude si se nadal i kude si mislel da zaplanjska noga neje stanula. A kad otideš u Beč eli u Pariz,  Malme i Minhen, i takoj nekude poblizu, ič se nema sekiraš da ce istroviš. Kude god se okreneš, pa počneš da lomotiš njijan jezik, ono neki će ti rekne, de, nemoj se mučiš, naši smo.

Nekada su Zaplanjci bili pečalbari. Pobolji kirimdžije od nji na cel svet neje bilo. Od cigle i crep sas zaplanjsku ruku praeno, jošte traji. Bili su, al pomanjške, i sodari, vunovlačari, bolbondžije, s bojadžijske radnje su se zanimali, onija ponamajstoričavi, i toj sve rasuto po celu onuj državu. Nema više ni nji, ni država ju više nema. Neki ostanuli kude su se zatekli, poviške se vrnuli, odokle im roditelji otidoše mladi kad beoše.

Kad se rekne Zaplanjac, toj ti je, da pretpostavimo,  onija koji se rodil u Zaplanje – iza planinu. Iza Suvu planinu – onija njojan zapadni del, od Niš naprema Vlasotince. S drugu stranu je Bela Palanka i put za Pirot i Bugarsku i sve natam, čak za Tursku.

29992_1250859124733_942058_n

     Onija što pisuju knjige i crtaju karte,  oni bi teli da u Zaplanje ture samo trijes četiri sela, od Prvu Kutinu, odma čim izlezneš iz Niš, pa do Ravnu Dubravu. I da Zaplanje bude samo gadžihanska opština. Al đavola, narod si najbolje znaje kude mu je mesto i kvo ima da  ga drugi turaju negde eli da ga odnekude izbrisuju. Pa i mi iz onaj sela posle ravnodubravsku Mlaku reku, ne prznavamo da nesmo Zaplanjci.

Da pitaš kuga god oćeš, iz Dolnji i Gornji Prisjan,  Zavidince, Štrbovac, pa i potam, iz Ostatavicu, Malo i Veliko Bonjince, ma i iz još  podolečka sela – ako su  u vlasotinačku i babušničku opštinu, svi ti ima reknu da su i oni iz Zaplanje.

Zaplanjac, bre, neje titula pa će ju država nekome dade, a na drugoga da ju ne dava. Eli smo svi pod planinu? Eli na svi ona suva, al neje siva kako sve planine suve što su, nego onakoj surinjkava, pa došla nekako lilkava, deca vikaju ljubičanstvena? Eli su ni na svi njive posne i skrčave – i kad rod ponese, ono ga ozobe mraz, slana, suša, grad, koje-kakvo,  sve oće, samo da se rodi i da potraji i da uzreje, toj nikako neće.

Kad se rodiš kako Zaplanjac, odma pisuj – sasvema  muku si se rodil. Ako te tatko ne odvel na vreme u Austriju i Nemačku i Holandiju  il u neki drugi bel svet (ista muka pečalbarska samo još podaleka i još poteška),  ne ginu ti Niš, Leskovac, Požarevac, Beograd… A onija putevi što gi toprv prave, ima skoro pusti da ostanu. Kasno se dosetili. Kad se Zaplanje isprazni.

33446_1368390182936_4295678_n

Ostadoše samo babe i dede. Ovde-onde  neka pomlada duša, negde  neko detence u avliju se zaigralo, kolko da se ima na kvo namiluju kad se sete na njinu decu. Kad legnu, kad dojde donde da ne mož sami, dojde neki da i pričuva. Nema ni zašto ni sa što da i vode u varoši, kad i oni ostali bez rabotu. Bez pare smo svi poodamnaške ostanuli.

Da ni svi obrneš naopački, iz naši džepovi nema istreseš kolko za edni opanci, pirotski.

6128_1087365317490_3796915_n

Da Bog pomože od decu iz inostranstvo – kad izdode, kola će si pokrše kolko potovare sve i svašta, dok ponovo ne dojdu da si imamo. Mi, koji si nji imamo, a tugujemo za nji ko da i nemamo. Na ovija što im deca po naši varoši, pa počesto doode, neka si je bog u pomoć. Nit oni koje bogzna kolko  imaju na decu da sunu, nit pa deca imaju da sunu na nji.

Te takoj, Zaplanje ti je kraj, da pretpostavimo, ko što su Šumadija, Srem, Homolje, Zaovine… Samo, što su od njeg i bog i država od’mno digli ruke. Samo nesmo ruke digli mi, Zaplanjci. Na nas si je našo Zaplanje centar na svet. Ako mi ne veruješ, pitaj onija koji se berem poctaros vrtaju iz onija golemi svet…

Za fotografije zahvaljujem Mladenu Milojkoviću

Advertisements

17 thoughts on “Zaplanjci ima po cel svet, a nikuj ne znaje kude je toj Zaplanje

  1. Odlican tekst, moram da vas pohvalim na hrabrosti sto ste ovako nesto stavili na Internet, jer se ljudi stide svog porekla, narocito Srbi koji zive na jugu.
    Severna kolonizacija nas svrstava u podkategoriju Bugara ali veoma biste se iznenadili govorom Kosovskog Pomoravlja,Prizrena, Sar-planine i centralnog Kosova jer se radi o istom mentalitetu ljudi koji zive na Kosovu, severnoj Makedoniji i zapadnom delu Bugraske.
    Neki ga pogresno zovu sopskim, jer je uticaj Bugarskog jaci u pogranicnim delovima.
    Pozdravlja vas zemljak Bojan , starinom iz Novog Brda a danas veliki postovalac i istrazivac najbogatijeg podrucja na teritoriji Srbiji sto se tice jezika.

    1. Bojane, da malo budem neskromna pa da se pohvalim- ja sam na blogu od Zaplanja napravila brend, pišući na dijalektu. Naći ćeš mnogo priča na zaplanjskom na ovom i onom drugom mom blogu, http://negoslava.blogspot.rs/2014/12/iskrivene-grbine-i-dusa-sto-ceka-rados.html, od koji je nastala i moja knjiga priča na zaplanjskom dijalektu. I veruj mi, reakcije mojih zemljaka su izvanredne. Još više se ponose svojim poreklom, posle ove knjige. Verujem da te tako i kod tebe. Puno pozdrava.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s