Ovu još nisam otkačio, al mi jedna baba zapala za oko…

Otkad sam sahranio i drugu ženu, rešio sam da se ne ženim više. A šta ti više znači taj papir, kad se umeša ono, moje je moje i tvoje je ili tvoje ili moje i tvoje i kad nema onoga što je naše, nego se sve nekako deli i sve ima nekog vlasnika, ali nigde tu nismo mi.

Decu sam izmirio. Sinu je pripao stan iz kojeg sam izašao kad sam se drugi put oženio. Kupili smo, ta druga i ja, ovaj stančić, koji će posle moje smrti pripasti ćerki.

Da bi sve bilo čisto i jasno, da mi se tu ne motaju neke koje samo vrebaju gde šta mogu da naslede, i sa ovom sadašnjom, ako ne živimo stalno zajedno, potpisao sam papirče- moje ostaje moje, njeno si je njeno. Da se ne doseti slučajno, pa ako ja prvi umrem da privodi svedoke koji su videli da ponekad prespava kod mene ili ja kod nje, da dokazuje svoja prava u vanbračnoj zajednici.

Raspitale se bre, sve znaju, pa čim zaustiš nešto da kažeš, one odmah- zakonom je i vanbračna zajednica priznata kao bračna i žena ima ista prava, ko da nije venčana. Otkud im to, da obavezno mora da naslede nešto od muža koga nađu pod stare dane, nikako mi nije jasno.

Al ja ne dam. Razumem ja to, savremen sam čovek, ako sam star,treba da je ponekad obraduješ, da joj kupiš , ne samo cveće, nego i suknju i farbu za kosu, i kilo banana, i kafu, ali bre, što sam samo ja dužan da kupujem njoj i da je ‘ranim? Što, na primer, ona ne rani mene? Nit me pere, nit mi kuva, ako smo zajedno, mogu i ja da skuvam, pere mi mašina, ćerka mi pegla, ne treba bre meni služavka, žena mi samo treba.

Ubija me samoća. Jesam ja star, ono, ne krijem ja godine, al niko mi ne veruje kad kažem da sam napunio 75 godina. Svi mi daju bar deset manje.

Uvek sam bio aktivan. Nije mi bio lak posao, al sam uvek postizavao da čeprknem i ponešto privatno. Paru sam uvek znao da napravim i nisam se stideo nikakvog posla. Ako nema šta drugo, kupim gajbu jabuka, postojim malo na pijaci, i zaradim za trošak za taj dan.

I stignem svuda. Još sam ja držeći za starački dom, al odlazim na sve zabave kod njih, redovno. A tamo, baba kolko oćeš. Sve fine, sve se vrte oko mene, da vidiš kako se bore, jedna drugu samo što ne ujedaju kad se na nekog navrzmu.

A neke vole da sede na dve stolice. Bila jedna, znam da je pre mene imala jednog milicajca, nađem joj njegov broj u mobilnom. Pitam je  jedno veče, daj mi broj telefona onog tvoj milicajca, a ona će meni- Bože, otkud ti ta ideja, pa ja sa njim ne govorim već dve godine.

E pa, snajke, kad tako umeš da lažeš, da te ja više ne vidim. Neću sad da te izbacujem, noć je, imam ja i ćerku i unuku, ali sutra se pakuj i doviđenja. Ujutru, šuška ona, ustala pre mene, pa u neko doba pita- Jeli, jel ja da si idem stvarno? Da si ideš, da si ideš, meni takva ne treba, ako je tebe u ove godine spopalo da me varaš, ti za u moju kuću i nisi.

Ova sad, ne mogu da kažem, nema nikoga. Čas smo kod mene, čas kod nje. Evo, sinoć sam bio, ja volim palačinke, ona mi napravila večeru, palačinke, spakovala mi i da ponesem.

Al, nije cvećka ni ona. Imam ovde komšije, pogledam im dečicu kad oni nisu tu, ispratim u školu, dočekam.Pa mi za Novu godinu kupiše mikser, videli da mi stari crko.Bila ona nekoliko dana kod mene, pa pošla kući. Vidim ja, torba se nabudžila, pogledam ja u ormar, nema mog miksera,  pa rekoh, daj da vidim šta imaš tu, kad ono moj mikser. Šta je ovo? Kaže, moji mi kupili, pa sam ga ponela kući. Kako ti bre tvoji kupili, to je moj mikser, to meni moji kupili, za mene, ne za tebe.

Uzeo sam joj ključ od mog stana. Sad može da dođe samo kad sam ja tu. Što donese, može i da si odnese. Što je moje, da ne dira.

Ono, mogao sam ja i da je pošaljem kući, zauvek. Ali još ne znam šta ću. Neka je još malo.

Jedna nova baba mi na igranci  zapala za oko, a i ona mene gleda, onako, baš me gleda. Da vidim kako tu stoje stvari, pa ću posle lako…

Advertisements

19 мишљења на „Ovu još nisam otkačio, al mi jedna baba zapala za oko…

  1. Izgleda da neki kad ostare postaju opasniji u ljubavnim vezama nego dok su bili mladi 😀 . Nije Stanko prvi junak ljubavnog romana treceg doba za kojeg znam, a sigurno nece biti ni poslednji. Ko zna, mozda i ja jednog dana postanem neki opasan babac u svalerskim akcijama 😀 😀 😀 .

  2. Wojciech

    Ja ću si ostanem ovdenak. Men si tuj ubavo s’ ovija tvoje priče.
    P.S.
    Ne znam kao stojiš s’ palačinkama… Al ovo je baš leglo! 🙂
    Pozdrav Negoslava!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s