Kad noć oglasi svoje ćutanje

Kad noć oglasi svoje ćutanje, tamo negde iza ponoći, i tminom skroji ponor u koji popadaju sve zvezde pre svanuća i kad se mesec skrije iza tog mraka, onako, kao begunac od prošlosti i u tom kretanju ničeg,sem grana pod vetrom koji posustaje,otkriješ nemir, gotovo opipljiv, umeš li da sanjaš o stvarnosti koja nailazi,  tako da tim snom prizvana, ona postane bolja?

Prizivači radosti, kažu, imaju više šansi da budu zaista radosni, od onih koji se mire s njenom odsutnošću. I koji samo čekaju. I ćute.

A kad se to jutro probudi, lenjo od noćnog snevanja na javi i kad ti misli umorene od bdenja zadremaju u tebi budnom, i kad te opije zrak svetlosti pomešan sa snom koji ne postaje java i kad te skoli ono što znaš i vidiš iako nećeš, i kad ti se osmeh krivi u tugu i negde ispod oka suza zatreperi, možeš li bar da udahneš, onako, iz sve snage?

Bar da te nemir ne guši.

Bar da suza zaustavljena ispod oka  ne ostavi trag.

I bar da sledeću noć dočekaš sa snom na obrazima i osmehom na usnama, koji se neće razvući u tugaljivu krivu  što izdajnički pokazuje da još nisi stvarnošću dotakao san koji je izgoreo zajedno sa nesanicom.

Advertisements

13 мишљења на „Kad noć oglasi svoje ćutanje

    1. Ја желим да знам да ли си додирнуо средиште споствене туге, да ли
      су те животна разочарања отворила или си се скврчио
      и затворио из страха од даљег бола!

      Желим да знам можешли седети са болом,
      са болим мојим или својим,
      не мешкољећи се да га прикријеш или умањиш или избришеш.
      hvala, S.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s