Sve tvoje želje su mala vasiona lepote u kojoj treperi nada, satkana od nekih sitnih želja. Toliko sitnih, da je  nejasno zašto su i dalje samo želje.  A oprez opominje da i njihovo ostvarenje može da zaboli.

U tišini februarske noći samo sat otkucava svoj ritam „tika-taka-tika…“, a čak ni on nije bezličan, niti jednoličan. Samo je malo posustao, pod teretom vremena koje meri- tek tričav minut ili dva. Dovoljno, da nije tačan.

Zavija zima okolo kuća utihnulih u san. Topli dimnjaci otopili su sneg unaokolo, pa krovovi liče na razlupane šerpe s ogromnim crnim tufnama na snegu sivom od čađi.

Duboko u zimskoj noći i nada koja u tebi treperi polako tone… u mrežu varljivog spokoja, imitaciju sna koji neće na oči.

U praznini mraka koji zjapi nad tvojom glavom otkrivaš dugu koja dolazi iz vremena budućeg.

Skoro će letnje kiše… samo ovaj sneg da se istopi.

I da okopni ovaj  led koji ti steže dušu.

Advertisements