Rodi me majko srećnog pa me u blato baci

Tvoj osmeh nikada neće znati da tuga ima boju i posebna slova kojima se samo ona piše. Ni adresu na kojoj ona stanuje, ni kakvim se glasom odaziva. Ni kome se odaziva i za koga ostaje nema, za koga ne postoji.

U tvojoj radosti  nikada nema senki koje joj mute bistrinu i nikad iz nje neće ispariti ni kap… rose,vedrine, snage… Nikakvim glasom ona neće zapevati onako, da tuži i boli. Da žali.

Iz tvog pogleda  nikada neće poteći suza  i svaki će nemir biti zaustavljen pre nego iz njega počne da zrači. I nikada ne smeš reći ni da ti je u zenici bio.

Прочитајте више „Rodi me majko srećnog pa me u blato baci“

Kad kazaljke grebuckaju po danu koji žuri kraju

Čaša, do pola puna, na stolu još od sinoć. Tri gutljaja, ugašena žeđ. Usta da nisu suva. San da ne bude gorak.

Prve slike probuđenog pogleda.

Tek posle je sunce zavirilo kroz prozor. Nagoveštaj lepog dana. Sve i da hladnoća rezni, kad te dočeka sunce dan sigurno ne može da ne bude lep. Topliji od zraka koji mame svet koji čeka da bude probuđen.

Ujutru se sat najglasnije čuje. Svaki sekund ko udarac čekićem, tap, tap, tap… Kad se izbudi komšiluk i kad život počne da korača ulicom, tad sat kao i da ne postoji. Kao da kazaljke samo grebuckaju po danu koji žuri kraju.

Прочитајте више „Kad kazaljke grebuckaju po danu koji žuri kraju“

Kad noć oglasi svoje ćutanje

Kad noć oglasi svoje ćutanje, tamo negde iza ponoći, i tminom skroji ponor u koji popadaju sve zvezde pre svanuća i kad se mesec skrije iza tog mraka, onako, kao begunac od prošlosti i u tom kretanju ničeg,sem grana pod vetrom koji posustaje,otkriješ nemir, gotovo opipljiv, umeš li da sanjaš o stvarnosti koja nailazi,  tako da tim snom prizvana, ona postane bolja?

Prizivači radosti, kažu, imaju više šansi da budu zaista radosni, od onih koji se mire s njenom odsutnošću. I koji samo čekaju. I ćute.

Прочитајте више „Kad noć oglasi svoje ćutanje“

Volela me je do poslednje pare – poslednji deo

Ne znam šta ćeš posle ovoga misliti o meni. I ne zameram, kako god. Šta god da pomisliš, znaj da bih ja imao lošije mišljenje od tvog, da je neko drugi u pitanju.

Vidi, milion puta sam preispitivao sebe samog, svoje postupke, namere, želje. I kako da mi se desi ona i sve to što sam ti ispričao, sa njom u paketu. I kako to, da ja, sa svim ovim ponosom kojim sam se dičio, da dozvolim njoj toliko slobode u povređivanju mog integriteta. Nemoj da se tako pokvareno smeškaš, molim te, jer ja zaista mislim da je čitava moj dosadašnji život bio blizu besprekornog. Dobro, malo sam varao ženu kada su emocije presahle i kada se i ona predala rutini i nije pokazivala interesovanje za mene. Malo sam varao i državu, neću sad da budem budala pa da kažem da nisam, kada se zna da nema privatnika koji bar malkice nije varao državu.

Прочитајте више „Volela me je do poslednje pare – poslednji deo“

Volela me je do poslednje pare – četvrta priča

Ja sam čovek od akcije. Preduzimljiv, uvek aktivan. Kad nešto počnem,učinim sve da ga uspešno realizujem, da budem zadovoljan sam, najpre, a onda da to bude od značaja i za druge. Koji će to da prime, ako je poklon,da kupe,  da plate, ako je proizvod ili usluga, da uvažavaju to što sam u-radio i da iza sebe nikada ne vučem repove neuspeha. Ni u čemu. Pa i kada su emocije   u pitanju.

Moj brak se raspao neumitnošću vremena i gubitka emocija, što nas je udaljilo i rastali smo se u tišini. To nisam doživeo kao neuspeh. To je bio naš izbor. Da se ona protivila, da je htela brak po svaku cenu, mi bismo opstali. Da su deca bila nesrećna, da su patila, ja bih ostao. Pronašli smo način života koji nam je omogućavao da živimo kao porodica, da brinemo o deci, da smo jedno za drugo uvek tu, ali da ne živimo pod istim krovom.

Ovo, sa njom, doživeo sam bukvalno kao poraz. Zemljotres!

Прочитајте више „Volela me je do poslednje pare – četvrta priča“

Volela me je do poslednje pare – treća priča

Mislio sam da umem da procenim ljude. Da iz pogleda, pokreta, mimike, stava, dok govore,  spoznam govore li istinu. Ili nešto kriju. Ili lažu. U nju nikada nisam posumnjao.

U stvari, kad malo bolje razmišljam, a razmišljam otad, glavu razbih razmišljajući, shvatam da ja, zapravo, nisam ni dozvoljavao da se sumnja uvuče u naš odnos. Verovao sam joj, na reč, poverenje je sagrađeno tokom tolikih godina poznanstva i drugarstva, simpatija povremenih. Želeo sam da joj verujem.

Pa mi i upozorenje milicinera nije bilo baš jaka opomena, i ona, prva cedulja ispod brisača mog džipa nije bila alarm za uzbunu.

Прочитајте више „Volela me je do poslednje pare – treća priča“

Volela me je do poslednje pare – druga priča

Nemoj da misliš da ja sad, nešto žalim za parama i da ti zato pričam sve. Jok, bre, kamo sreće da su pare najveći, da su jedini razlog… Pare dođu, odu, pa ih imaš i nemaš onoliko kolko ti trebaju, al ako znaš da ih napraviš, a meni je to išlo od ruke, ne obazireš se mnogo i kad otiču gde ne treba.

A nisam žalio, časna reč, i inače nisam neki štedljivko, ali na njoj posebno nisam štedeo. Muško ti je bre, prokleto, a još kad žena zna… nema tu mnogo da se priča. I vredela je, ali kad ti kažem, vredela je svaku paru koju sam potrošio na nju. Bez obzira na sve. Neću sad da budem gad, razumeš, neću bre da je pljujem, činjenice same govore o njoj. A i o meni, pomalo. Ali ti znaš, pa neću da ti objašnjavam, ja nisam takva budala. Samo je bila trenutak koji je vredeo. I to toliko da sam se zaneo, mislim, to oko budućnosti i planova i …to, kako sam video nas dvoje, zajedno, u starosti.

Прочитајте више „Volela me je do poslednje pare – druga priča“