Ti nećeš da čuješ kako sam ja jednom bila srećna

-Ja sam jednom bila srećna.

-Lažeš.

-Ne lažem bre, samo ti kažem.

-Lažešššššššššššš.

-Ti ne veruješ da sam ja mogla da budem srećna, jednom?

-Ne verujem. Kako ti možeš da budeš srećna?

– Vidi, ja sam još bila mlada i nisam bila stara ko sad. I bila sam, onako, lepuškasta i nisam bila izborana , nisam bre  bila ružna ko sad. I bila sam nekako, skoro pa nasmejana, nisam bila tužna ko sad. I bilo je proleće, ne, skoro pa je bilo leto, onako, svi se probudili odavno iz zimske dremeži, samo što nisu počele žege,  i ja sam hodala ulicom i vetar je pirkao taman onako, da mi vijori kosa, ja napred, a ona malo iza mene. A ja hodam, lako, skoro da skakućem od veselja, ko kad si bos , pa ideš po mekoj travi a ona rosa sa  nje pada na tvoja stopala i ruke ti pune belih rada koje si nabrao negde u tom polju i sve je oko tebe zeleno i sve miriše na jutro i sunce je, i zemlja je nekako meka i svet ti se čini malecni, pa možeš u svaki njegov čošak da zaviriš.

-I šta tu ima veze sreća? Sreća je kad te neko voli i ti kad nekog voliš, i kad živite u lepom gradu i imate veliku sobu i u njoj lepe stvari i on te vodi u kafanu na ručak i posle imate decu i ona porastu i imaju svoju decu, pa oni svi vole tebe i ti voliš njih, ali ti uvek voliš više njih jer tako treba i jer će i oni svoju decu da vole više nego što ona vole njih. I kad oni nekuda odu ti misliš na njih, a oni se uvek vrate i kad opet nekuda odu ti znaš da će opet da se vrate i kad ti nešto donesu ti imaš posle da se hvališ kako su ti nešto kupili, jer i oni misle na tebe, ko što ti misliš na njih.

– Ti nećeš da čuješ kako sam ja jednom bila srećna?

– Pa oću, ali ti pričaš o livadi i o belim radama i kako je svet malečak, a ja znam da je on veliki i da ne možeš da mu zaviriš baš u svako ćoše.

– A što ti meni ne daš da sanjam? Šta te košta da me pustiš da pričam kako ja zamišljam sreću i da mi tad bude lepo i da posle i ja znam kako se oseća čovek kada je srećan? Ili bar da  zamišlja da jeste…

Advertisements

20 мишљења на „Ti nećeš da čuješ kako sam ja jednom bila srećna

  1. А зашто ливаде и беле раде не могу бити срећа? А зашто цвркут птица не може бити срећа? Срећа је кад уживаш у малим стварима, у свему што те окружује. Срећа је и сан, што би Десанка рекла „Срећа је лепа само док се чека…“
    Дивна прича, улепшала ми тмуран, кишан дан 🙂

  2. Unosim nanovo komentar. Rekoh divna priča – podseća me, ali samo po nežnosti na „Garavi sokak“ M. Antića. U sebi sam ga čitala onako kako sam nekad slušala Miku da čita. Meni se ovo jednostavno dopada…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s