Volela sam ga. Onako, kako samo mladost može da voli.Prva ljubav. Prvi poljubac, prva strast, prvo, moje, najmoje i jedino.

Prvi momak. Prvi muž. Ljubavnik, prijatelj, zaštitnik, zagrljaj i rame. Ruka, taman po meri da stegne moju.

Radovanje, kada je pored mene. Čežnja, kad nije. Veliko volim, kada ga gledam i još veće kada ga čekam.

Ljubav kakva se čeka, želi i mnogo sanja. Koju samo poneki imaju sreće da dožive. Da je žive. Sa jedinom željom da bude večna. Da se te nevidljive nite između nas nikada ne pokidaju, da nikada ne oslabe, niti olabave.

Mislila sam, ako ikada primetim kako je njegova ljubav slabija od moje ili od sebe same, umreću. I da ja nikada neću, ne mogu biti ta, na čijoj će strani tas početi da se koleba, da se ljulja i pada.

***

A onda, taj prokleti ples, za oznojena drhtava tela iz kola. Njegova ruka, koja nonšalantno prebacuje njenu oznojenu šaku iz svoje, na svoje rame.

Gleda me, dok  stojim ukopana u mestu, dva koraka dalje, koliko nas je ona udaljila hvatajući se između nas, u kolo. Smeška se, onako, bezazleno, nemoćno skoro, dok pokušava da prema meni okrene njena leđa. Da je zavrti u ritmu igre koja je bila moja. Koja je oduvek bila moja, od kako je prvi put, onako baš,  i moju ruku stavio na svoje rame.

1483433_10151860126196588_1070165648_n

Ne umem da objasnim i ne znam kako, ali tog trenutka kao da je neka velika gumica počela da briše sva ona čudesno lepa osećanja u meni.

U holu, u kojem i ne znam kako sam se našla dok su se oni okretali u ritmu moje muzike  za ples, naše muzike , oduvek i svagda, mislila sam, dok nisam videla prizor početka našeg kraja, obrisala sam suze pozajmljenom maramicom. Podigla glavu i odsedela ostatak veselja, koje je postalo moja bol.

***

Nikada mu nisam rekla ni jednu jedinu reč. Sam je osetio, po hladnoći mojih dodira, sve što nije ni trebalo da se kaže. A što je bio bolji, jer, znao je sve, po osmehu nestalog s mog lica, po mojoj odsutnosti i kad sam tu, po bespogovornom ispunjavanju svake njegove molbe i želje, po izveštačenoj ljubaznosti iza koje sam krila svoju tugu… znao je da više ništa nije kao pre. Nezadovoljstvo, bol, grč i suza. Razočarenje.

I osećao je, to, do kraja…

Ja posle ništa nisam osećala.

Kada je otišao, žalila sam za njim. Kao za prijateljem, ocem moje dece. Čoveka,  kog sam nekada volela. Tu me boli i danas.

Na onom mestu, koje boli za izgubljenom ljubavi, nije me bolelo.

To mesto je davno, mnogo pre njegovog odlaska, ostalo prazno.

Advertisements