Tango kao smrt ljubavi koja je mogla da bude večna

Volela sam ga. Onako, kako samo mladost može da voli.Prva ljubav. Prvi poljubac, prva strast, prvo, moje, najmoje i jedino.

Prvi momak. Prvi muž. Ljubavnik, prijatelj, zaštitnik, zagrljaj i rame. Ruka, taman po meri da stegne moju.

Radovanje, kada je pored mene. Čežnja, kad nije. Veliko volim, kada ga gledam i još veće kada ga čekam.

Ljubav kakva se čeka, želi i mnogo sanja. Koju samo poneki imaju sreće da dožive. Da je žive. Sa jedinom željom da bude večna. Da se te nevidljive nite između nas nikada ne pokidaju, da nikada ne oslabe, niti olabave.

Mislila sam, ako ikada primetim kako je njegova ljubav slabija od moje ili od sebe same, umreću. I da ja nikada neću, ne mogu biti ta, na čijoj će strani tas početi da se koleba, da se ljulja i pada.

***

A onda, taj prokleti ples, za oznojena drhtava tela iz kola. Njegova ruka, koja nonšalantno prebacuje njenu oznojenu šaku iz svoje, na svoje rame.

Gleda me, dok  stojim ukopana u mestu, dva koraka dalje, koliko nas je ona udaljila hvatajući se između nas, u kolo. Smeška se, onako, bezazleno, nemoćno skoro, dok pokušava da prema meni okrene njena leđa. Da je zavrti u ritmu igre koja je bila moja. Koja je oduvek bila moja, od kako je prvi put, onako baš,  i moju ruku stavio na svoje rame.

1483433_10151860126196588_1070165648_n

Ne umem da objasnim i ne znam kako, ali tog trenutka kao da je neka velika gumica počela da briše sva ona čudesno lepa osećanja u meni.

U holu, u kojem i ne znam kako sam se našla dok su se oni okretali u ritmu moje muzike  za ples, naše muzike , oduvek i svagda, mislila sam, dok nisam videla prizor početka našeg kraja, obrisala sam suze pozajmljenom maramicom. Podigla glavu i odsedela ostatak veselja, koje je postalo moja bol.

***

Nikada mu nisam rekla ni jednu jedinu reč. Sam je osetio, po hladnoći mojih dodira, sve što nije ni trebalo da se kaže. A što je bio bolji, jer, znao je sve, po osmehu nestalog s mog lica, po mojoj odsutnosti i kad sam tu, po bespogovornom ispunjavanju svake njegove molbe i želje, po izveštačenoj ljubaznosti iza koje sam krila svoju tugu… znao je da više ništa nije kao pre. Nezadovoljstvo, bol, grč i suza. Razočarenje.

I osećao je, to, do kraja…

Ja posle ništa nisam osećala.

Kada je otišao, žalila sam za njim. Kao za prijateljem, ocem moje dece. Čoveka,  kog sam nekada volela. Tu me boli i danas.

Na onom mestu, koje boli za izgubljenom ljubavi, nije me bolelo.

To mesto je davno, mnogo pre njegovog odlaska, ostalo prazno.

Advertisements

29 мишљења на „Tango kao smrt ljubavi koja je mogla da bude večna

  1. „Kada je otišao, žalila sam za njim. Kao za prijateljem, ocem moje dece. Čoveka, kog sam nekada volela. Tu me boli i danas.
    Na onom mestu, koje boli za izgubljenom ljubavi, nije me bolelo.
    To mesto je davno, mnogo pre njegovog odlaska, ostalo prazno.“

    Него, ово је маестрално! И боли…

  2. Znaš što je meni neobično u tvojim pričama? To što su uvijek tako stvarne u detaljima da mi sve zvuče kao da si ih ti osobno proživjela. Mislim, znam ja da je to odlika dobrog pisanja, ali… to ujedno djeluje kao da si baš samo sjela da zabilježiš nešto,,, a ne da pišeš književnost… Ne znam, spetljano sam to napisala, ali to je drugim riječima divljenje 🙂

    1. Razumela sam te, i hvala ti. U stvari, velika većina mojih priča je posledica stvarnog života. Neka malo više, neka malo manje stvarna, ali ih je neko doživeo. I one su u mom sećanju, pa povremeno neka izroni iz zaborava i ja je prenesem na blog. Manje ili više ulepšanu, uređenu, nesređenu, potužnjenu…eto, to je to.
      I da- kad se setim, dovoljno je samo da uzmem komp i počnem da kucam. Priča teče sama , bez napora, bez traženja reči. Ove dve su nastale za po 15 minuta – možda zato što sam 15 dana čekala inspiraciju. I nisam se uznemiravala što me nije pohodila toliko dugo. Imala sam važnija posla na onom drugom blogu – zaviri, možda ti neke stvari budu od koristi.

  3. Браво!
    Али, пре свега за избор детаља који ће увести у збивање, за онај рафинирани приступ трусним и робустним животним догађајима.
    Јер, свако може да опише неки крупан животни (бродо)лом, али је за моју маленкост значајније оно што се из те приче увуче под кожу.
    И, тамо остане!
    Поздрав Н.

  4. I sujeta i ishitrena reakcija i nezrelost su svojstveni ljudskom biću. Nismo valjda ovde da osuđujemo, već da shvatimo osećanja, a ona su odlično dočarana.

    Uzgred, žena uglavnom uvek dobro zna šta je bezazleno, a šta nagoveštava kraj ljubavi.

    Uglavnom zna.

  5. Ne pada ples da razbije staru ljubav, nego da otkrije novu. Ovo je jedna manje-više neuspela interpretacija moje omiljene narodne poslovide o snegu, bregu i vukovima. Nema šta mnogo da kažem osim – odlična priča!

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s