Tri metera somota i iskra u oku zaljubljene udovice

Sinoćke smo se kasno vratili kući, bili smo kod Danicu, na rođendan. Ono, nije da je baš vreme za slavenje, al mi dođe nekako žal, žena ostade udovica u najbolje godine, pa reko na  Velju, ajd d’otidemo, da ne bude sama, ti znaš kako je nju Vlasta poštovao i kako se trudeše da voj za svaki rođendan napravi nešto što će ju obraduje. Lani ne idomo, sve beše taze i nekako ni grtko, al nije red da žena bude kažnjena, ako je i bez muža ostala.Ono, znam ja da će si ona tuguje za cel život, vikam na Velju, ali red je da ne samuje i da se malko ortgne od sekiraciju i žalos i…sve.

Nebeše mi na Velju pravo, ti znaš kolko su si on Vlasta živuvali, pa da mu sad ide kod kuću a njega nema, al ga ubedi nekako, i mene mi neko grtko d’idem sama. Računam, i ona, žena, poviške će voli da s nekoga popriča, da se pomene njojan Vlasta, dosta su si godinke oni zajedno živeli i živuvali, decu očuvali,  pregrmeli i ćerkino udavanje i vrtanje, i sin im pravi onej gluposti, jedva ga iz zatvor izvadiše, pa kad trebaše da požive i prožive, on itide na onija put bez vrtanje.

Ništa mi nebeše čudno što zateko’mo neki nepoznati, ona reče kolege i men’ mi dosta, koje pa ima veze, ljudi sticaju novi prijatelji dok su živi. Posedemo si, ono nije isto ko kad Vlasta beše, ali kuj ga nema bez njega se mora, pomisli se ja.

Dali što smo se smrzli dokle otidomo, nekva suvomrazica vanula, dali malko od grejanu, malko od jedenjice – bila si je ona uvek za  kujnu, što jes, jes, al se otkravi ja, pa mi i nebeše onakoj žalosno u dušu, ko kad ulegomo u stan.

Pusti ona muziku – Tri metera somota, a sve voj oči ko zasuzile,  poče  i ja da brišem suze, a sve pazim da me ne vidi, pa da nadade poviše, znam, ne može toj da se tako brzo prežali.

Vide li, kazujem na Velju kad izlegosmo napolje, vide li kako voj oči pune sa suze kad poče Vlastina pesma, ti će mi pričaš kako voj ič ne  žal. Lele, bolje da sam si ga oćutala, nego što započe od toj.

E, budalo jedna, dokle će ostaneš budala, nikad pamet neće nabereš. Pa kude si videla da je toj pesma za Vlastu, ako je nekad bila njegova,  pomenu li ga ona celu večer ili bar kad taj pesma započe? Pa kve bre suze, Bože ću se ubijem od tebe, kad samo pogleđuje u onoga do nju, pa voj se oči zato ucaklile. Pa koje ima veze što je pomlad, ono je pesma baš za tuj priliku

Tri metera somota, zar te nije sramota,

što ti ljubiš mladog momka, matora devojka

Advertisements

19 мишљења на „Tri metera somota i iskra u oku zaljubljene udovice

  1. Повратни пинг: Koliko je vremena dovoljno za muku | Vesna Ćuro-Tomić

    1. Negoslava zahvaljuje. U stvari, najpre me spopala neka mala jeza od toga koliko je priča životna i stvarna – svi mi znamo za neku ovakvu porodicu, nažalost.
      AAAA, kada je ono – ko N, u pitanju, mislim da je tvoja originalnost samo poprimila neke za nijansu drugačije note koje su i meni bliske. Ipak je i Vesna samo jedna, ma koliko ih sretali na ulicama ( a ti bar imaš veću konkurenciju među svojim imenjakinjama, da se izboriš za originaalnost-kod Negoslava je ona jako mala, hehe).
      U stvari, odugovlačim jer ne znam šta daa kažem, ganuta sam, bre.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s