Nikada, draga moja, mi nećemo biti isto

Nikada, draga moja, nikada mi nećemo biti isto. Niti će tvoja tuga uspeti s mojom da se meri.

To, što ponekad zajedno plačemo, isto je nekako kao i kad se u smehu zanesemo, pa ponekad, eto, kroz istu boju naočara gledamo svet – koji nas i dalje deli. Samo je i granica podele među nama obojena, pa se slabije vidi.

Između tvoje jave i sna koji ja sanjam, priznajem, daljina  i praznina nema. To, što je jedno java, a drugo samo san, i nije mnogo važno. Za mene.

Ali ta tvoja java tebi je kruna i žezlo, i pečat i slovo i krst. I više i dalje i šire. I uspon i let.

Pa samo kad te ubode  stvarnost koja zaboli, na primer da ta kruna nije od zlata i da je visoko niže i široko uže, i da su i uspon i let pad, ti me tad  približiš sebi. Da opipaš, čuješ, da omirišeš ukus poraza, sagledaš boju tuge i vidiš kako izgleda suza kad teče.

Nikada, draga moja, mi nećemo biti isto.

Advertisements

42 thoughts on “Nikada, draga moja, mi nećemo biti isto

  1. tekst nije za tumacenje…. ovako kako pises prenosis jednu veoma zanimljivu atmosferu i pisanje ti lici na niz metafora koje oslikavaju osecanja za koje nema dovoljno reci… mislim da bi matematicari kazali nesto tipa: dodajes nove dimenzije u izrazavanju…. dimenzije bih ovde shvatila matematicki: 3 uzajamno normalne (pod pravim uglom, zamisli koordinatni sistem) i dodatne dimenzije koje na ove postojece tri bacaju projekciju dogadjaj a ta projekcija daje dodatne informacije (koje se recima tesko daju opisati) u vidu emocija… cela prica je da se prenese ta dodatna emocija i ne podleze kritici o gramatici, kao sto price u dijalektu ne podlezu takvoj kritici….

    1. Nisam vična, bar ne još i ne ovde, odbrani svojih reči na pravi način, ne zato što ne umem, već stoga što ne želim da liči ni na pravdanje , a ni na raspravu. Jednako, na početku, nisam umela da se nosim ni s pohvalama, pa se navikoh na njih i priznajem, prijaju mi. U nekoliko situacija, kada sam dobila po koju primedbu, zamerku, kritiku, kao i sada, shvatila sam da moram biti asertivnija u iskazivanju svog stava. Ceo dan sam provela u razmišljanju, najpre o ličnom stavu, ali i o nizu primera umetničkih sloboda poznatih književnika, kojima se valjda gleda kroz prste jer su poznati i jer su, osvedočeno, umetnici i književnici. Recimo – tužno je nebo svo. A zašto je svo, kad je pravilno sve?
      Te tako, nisam pametna. Hvala ti, ovoooliko.

  2. uuuhaaaa…. pa ovde je rat u toku ?!
    znaci, misljenje i pesnicka sloboda se gube tokom primenjivanja pravopisa i gramatike na tekst…?!
    zanimljivo kako autocenzura deluje i na komentatora i na domacina bloga… zar zaista ne primecujete sta radite ?

      1. pokusavas da je „ukalupis“…. kao sto poraz nema ukus i tuga nema boju, tako je i visoko nize… pokusavas da je cenzurises na jedan specifican nacin, i ne mogu se oteti utisku da nije dobronamerno…. zasto….? ona recima opisuje atmosferu koju je inace recima tesko uhvatiti, a ako se reci bukvalno shvate recenica nema vise nikakvog smisla…. i slika koju pokusava opisati se gubi…. treba sebi i njoj ipak dati slobodu…. 🙂

        1. Ne mogu se oteti utisku da je ovde, na WP Serbia, svaki pokušaj kritike/diskusije, a ne rata, što bi moglo biti bilo šta što nije sjajno bajno super, u najavi nedobronamerno…
          Ali to je samo utisak.

          Sve se da opisati rečima samo ako si vičan. Takođe se, ako nisi koncentrisan, da potkrasti i logička nedoslednost koju sam već apostrofirao. To što neko nema mogućnost da to uvidi dok čita, nego vidi uvek i samo proleće i cveće, ne znači da to ne postoji. Ali to što se ne da uvideti ni kada je podvučeno to prevazilazi odobreni nivo komentarisanja (i da ovde se autocenzurišem do koliko mi je dozvoljeno).

          Ukus poraza (i njoj slične) je jedna iz korpe izlizanih sintagmi da bi je svaki autor koji drži do sebe trebalo izbegavati.

          1. „iz korpe izlizanih sintagmi da bi je svaki autor koji drži do sebe trebalo izbegavati“
            izlizanih… drzi do sebe… ne znam koliko ti pamtis… ja (nazalost) podosta… i znam da svako „vreme“ ima svoje sintagme koje kasniji pisci smatraju „izlizanim“ i verovatno je tu uzrok neslaganja… reci vremenom i upotrebom ne gube ni moc ni snagu…!
            a citala sam tvoje komentare i na drugim blogovima – i nije bilo ovakve netrpeljivosti…

              1. evo jedne metafore: kada se obracamo deci zbog necega sto nisu (po nasem misljenju) uradila dobro, mi i sasvim obicnom recenicom mozemo iskazati netrpeljivost nacinom kako je izgovaramo… kada rasclanjujes prostu recenicu kao da se obracas mentalno nedorasloj osobi…. dakle, ne iskazuje se netrpeljivost odredjenim brojem reci, nego nepostovanjem osobe kojoj se obracas… drzis lekciju iz odredjenog gradiva a prethodno si kao „slon u porcelanskoj radnji“ razbio smisao teksta koji posle kritikujes…

  3. Zastavicom sa suncem, stepskim orlom i plavim nebom ti mašem i pozdravljam sveČARsko ruho koje miriše na novo pismo Deda Mrazu 🙂 Veliko BRAVO, najŠIRE i najVIŠE pohvale, genijalna moja Dobra Vilo 🙂

      1. Potvrđeno je da dobre vile postoje i da si Ti jedna od njih! Sve se iz lanjskog pisma ostvarilo, a za ovu godinu šapnuću ti šta želim 🙂 Ljubac od nas i žutog šala.

    1. I meni, samo što je privremenog karaktera – u skladu sa predstojećim praznikom, a u međuvremenu otvaram konkurs za novo tehničko rešenje. U srećnoj sledećoj godinici. Ljubac za tebe.

  4. draganatomic

    Pravopis kaže da su ispravni oblici Nišlijka i Nišlija. :). Ali ja volim kako vi pišete, zato što uvek imate šta da kažete. Umete da stvorite rečenicu koja je smislena i koja ima poentu. Za pravopisne nedoumice postoje Pravopis, priručnici i rečnici. Vi znate šta hoćete da kažete i pišete smisleno. Tu je za mene težište.

    1. a licentia poetica? i zar višlje ovdje nije upotrijebljeno zato što bi „više“ bilo dvoznačno?
      A i sat je nezgodan:-)
      Meni se pjesma (pjesma je, jelda?) sviđa, a misao „Samo je i granica podele među nama obojena, pa se slabije vidi“ za ponos i diku i razmišljanje.
      „Ali ta tvoja java tebi je kruna i žezlo, i pečat i slovo i krst.“ – najjača slika!

      1. Šta, kao poetska sam duša, emotivna (i osećajna) pa nema veze što ne perem zube, čekaj samo da me upoznaš? Trebala si stisnuti gumb ODUSTANI OD ODGOVORA, pa tako nekoliko puta, dok ne ostane samo poruka autorki.

      2. Tek kada sam odgovorila horheu, videla sam da si ti prepoznala razlog upotrebe reči koja, ma koliko bila neknjiževna, u mojoj sredini – ne zveči.
        Ispravila sam je, mada ne vidim da je time nešto bolje.
        Hvala ti – i na tome što me braniš.

    2. Evo, zadovoljila sam čistojezičku formu, koja mi je paral uši dok sam birala reč. U mojoj sredini višlje je, a ne više, oznaka za visinu, ne za količinu, kako mi to, ispravno , više, zvuči.
      I da, volela bih da se potrudiš, ako ti nije preveliki trud, pa da mi ukažeš na svaku logičku, jezičku i inu nedoslednost. Pod nekim budnim okom, odnosno tvojim, verovatno ću se odvići od korišćenja mini-slenga niševljanskog – znaš li da je ispravno reći Niševljanka, a ne Nišlijka, a ipak svi govore Nišlijka?
      Pozdrav za tebe, horhe.

      1. Imao sam jednog drugara, u gimnaziji, super lik, lafčina, uvek spreman da pomogne, no međutim uprkos dobroti nikako nije mogao da shvati da se KOJI piše KOJI, a ne KOI. Kod njega u kraju se govorilo KOI. Na pismenom ili kec ili dvojka, zavisno koliko je puta napisao pogrešno. Ali to je bilo pre bombardovanja. Višlje je gramatički, ne jezički, neispravno. Ako se već trudiš da javno pišeš na srpskom jeziku i da te ozbiljni ljudi uzimaju za ozbiljno, red je da više držiš do sebe, i da se držiš gramatičkih pravila. (pereš li zube i kada ti ne dolaze gosti, ne zbog gostiju Negoslava, nego valjda, zbog sebe?). Mada kao što vidiš, po klanu Tomića, to uopće nije bitno, dok ti rečenice imaju smisao i poentu. (tako da četkicu možeš da slomiš). Fascinanto je kako se ljudi ovde BRANE, međusobno, čak i od bezazlenih, možeš misliti, NAPADA, koji imaju za cilj, samo da se napreduje a ne da se tapka u toploj pišaćki.

        Što se tiče logike pripovedanja, mada je već izvučen nenadjebivi džoker pesničke slobode pa ne znam čemu, ali ispoštovaću tvoju radoznalost, najviše nedoslednosti imaš pred sam kraj.
        Elem, ako krunu kao prvi simbol kvalitativno vrednuješ kao zlatnu i nezlatnu (manje vrednu), logično je da potonje simbole, koji su deo iste nabrajajuće celine, bez obzira da li želiš da postigneš gradaciju, što bi bilo efektnije, takođe kvalitativno vrednuješ. A ne da visoko bude niže i široko uže, što je složićeš se kvantitativno. No nećeš se složiti, nagađam, da sintagma visoko je niže i nema baš puno smisla, jer je visoko visoko a niže je nešto što je nisko u odnosu na… Pa ipak pišeš dovoljno razumljivo da i u ovako kratkoj formi možeš da izbaciš što više reči jer te čitaoci razumeju, šta si htela i da samo staviš tri tačke… Dakle, ne daj Bože, visoko nije tako visoko i široko nije tako široko, (kao što si zamišljala) možeš slobodno izbaciti.
        I na kraju, uzlet nikako ne može biti pad, sem ako klan Tomića ne interveniše ponovo, dok let može, kao što si lepo zamjetila, i već iskoristila, pa ti je taj uzlet verovatni višak, koji nisi obrijala kada si redukovala tekst. Uzlet je pad, hm, para, kako veliš, logiku, Isakovu, ako ništa drugo.

        1. Hejhej, samo da te zamolim nešto – meni možeš da kažeš sve, ama baš sve, ali mi goste ne diraj, molim te. I kada se ne slažeš s njihovim mišljenjem, to možeš malko drugačije da kažeš.
          I da, nikakvog klana nema – ja dozvoljavam sebi verovanje u to da svako ovde kazuje sopstveno mišljenje. Da ne misli kako misli, smatram, oćutala bi. Nema razloga da me brani.Niti to tražim, niti očekujem, niti mislim da neko treba da ovde iznese stav koji nije njegov, samo da bi mene podržao.

          1. Šta tačno znači ‘ne diraj’ sintagma? Kako neko može da iznese svoje mišljenje ako rizikuje neki nedozvoljeni dodir? Pojavljujem se kao komentator a ne kao pedofil. Nije li net jedan slobodan medij u koji (auto)cenzura ne zalazi? Nije li blog kao prominentni element tog medija oslobođen gadljivosti na pročitano, naročito od autora istog? Nema li autor istog svu moć, pa i da koriguje komentatore, obriše ih ili blokira, ako je već preosetljiv? Daj Negoslava nećeš valjda stopama Ane Berbakov (ne znam da li ti je bila gost, verovatno ne, ta je previše zaljubljena u sebe).
            Glagol BRANITI si ti prva upotrebila, tako da ne znam šta tačno očekuješ od kolegica ali znam da čitam.
            Reč klan je upotrebljena samo zbog istog prezimena, a to je bila prigodna slučajnost.

        2. Zahvaljujem ti, naravno, na trudu i izdvojenom vremenu da mi svoj stav obrazložiš i ukažeš na ono što smatraš nekorektnim. Ostavljam sebi vreme da se presaberem, ja nisam ni sujetna ni neprijemčiva za kritike, primedbe i savete.

            1. Vidiš, ja nisam. Na početku blogovanja sam zamolila da me ne hvale i rekla da neću da se zahvaljujem. Neki su me poslušali, ne hvale me više, hvala im, neki su nastavili, hvala i njima. Pa sam, iz pristojnosti,rešila da ipak na hvalu kažem hvala.
              Nemam problem s kritikom, štaviše, prizivam je, jer želim da čujem i šta je loše. Kako je napisanog sve više i kako se produžilo vreme od kad imam blog, sve sam svesnija činjenice da ovo ipak nije samo blogopisanje i da imam sve veću odgovornost prema sebi samoj i prema onima koji ulaze da čitaju to što napišem.Pa stoga i moja molba tebi da čujem sve primedbe.
              I molim te, nemoj nikada da prestaneš da me kritikuješ. Ne zato što bih se uljuljkala u pohvale, već stoga što i sama znam da postoji gradacija u kvalitetu i da nije svaki dan Badnji.
              Hvala ti.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s