U onoj vreme, kad se jelo sas jednu kašiku

Ne volim ja ič da gledam televizor, usvitka mi se pred oči kad poviške sedim ispred njeg, pa zatoj ne dado na moji da mi ga popraljaju kad se onomad pokvari. Al, kad otidem na posedak kude komšije, ne mogu reknem, odgledam si kvo ima,  enteresuje  si me koje ima po ovija svet.

file5451255867311

Otoč dojdo iz Kezdraci, ido kude Mileniju,  teomo se posvadimo, a ja dizam ruke, nece svadim za svakakvu glupos, da me ljudi bez razlog namrze i da ne vreve s men eli da mi nete pridu kad ima se nekvo raboti kojo sama ne mogu.

Iskočil jedan na televozor, pa na onoga što ga pituje što se ne vrta u selo kad nema rabotu u varoš, vika – ne mož se mi toprv vrtamo u selo, nemamo od mašine ništa, a država ni neće dade ni traktori, ni druge mašine, a ne dava ni tija pojevtini krediti da si kupimo kojo ni trebe.

Kuj me pa men kvo pituje, što si ne zapišim usta sas ruke ako ne umejem da ćutim, nego reko – Odnapred se neje imalo ni mašine, ni pare, za leb se ponekad neje imalo, pa se pa živelo. I nikuj neje crkal gladan. Ni od glad, a ni od rabotenje. Nego se sas plugovi i sas krave oralo, sas srpovi se želo, a dok ne izlegoše vršalice, vršelo se sas konji i sas krave i volovi, kuj je kakvo  imal.

Lelke, kad si nadade onija Milenijin unuk, došal da zajmi pare , za cigare nema dok mu mati ne primi penziju, a i neko rakijče da si popije, pa numeje stane – Pa vi stari znate samo od vašu muku i rabotu da pričate, ako ste vi teško živeli sag li cel svet trebe pomre od rabotu, pa si bre vika onoj momče, pa si vika, men me glava zabole, ne moga ga više slušam i dojdo si dom. A ni na babu mu, vido, neje milo što se momče potreslo, kakvo je, takvo je, njojno si je.

Mož ti je baba dosadna, izvinjavaj, sve ti izedem, al mi mene u ovoj moju tutulu ne ide, kvo je tuj lošo ako reknemo mi stari kako je se nekada živelo teško i kako nesmo ni znali da ni država nešto dava, kad ni je stalno samo nešto uzimala. Za sve što si stekal, moral si debelo da zapneš i da se pomučiš.Da oskudiš, da se oznojiš, i cepeni i gladni smo trčali i rabotili i pa bre, kad se setim, nesmo kukali ovolko kolko danas kukaju.

file4721252210871

Nema se, pa se nema, nema, pa sto nemke te izele, zapni i ti pa će imaš. Nemoj samo u toj šiše da gledaš i pare pod nos da goriš i u televizor svu noć da gledaš, pa jutrom nesi ni za sedenje, kamli za rabotu.

I kvo vi pa fali, kad si sve imate? U koju kuću d’ulezneš, trešti eli radio eli televizor, svi se voze sas kola, snajke neće peru na ruke nego se odma kupuju mašine, pelene više nikuj ne pere, imaju pare za onej kupovne što i’ vrljaju posle. Ne znaje se po kolko tanjiri i čaše i šerpe imaju, od viljuške i kašike ič i da ne pričamo.

Ne mogu da reknem, mi smo si imali, al u neke kuće svi su s jednu ložicu jeli. Kakvi tanjiri, u golemu panicu se  nadrobi koje ima i polaga se – jedan kusne, pa turi ložicu, posle i’ počeše zovu kašike, pa ju uzne onija do njega pa i on kusne, pa ju i on turi… I sve takoj, u krug, na polaganje se jelo u puno kuće,  a sedelo se, koji nesu imali astal,na tronoške, oko sovru. Naša mati je na sovru samo  mesila banicu, polako voj beše da sedne na zemnju i da si suče kore takoj, nego oko astal da opkalja.

Da me pitaš što sam ti ovoj zapričala, ne bi umejala da ti reknem. Na babu pamet izvetrel, pa si priča, kolko da nešto prozbori, a ti ne zameri na babu.

usvitka mi se pred oči – zaigra mi ispred očiju

posedak  kod komšije – u gostima kod komšija

otoč- malopre

Kezdraci – naziv familije, svaka familija u selu ima i tu odrednicu, sem prezimena

teomo- htedosmo

nece svadim – neću da se svađam

vreve – govore

nete pridu – neće da priđu

toprv- tek

zapišim- zatvorim

numeje – ne zna

tutula – glavurda

nemke te izele – nemanje te pojelo

šiše- flašica

vrljaju – bacaju

jedenje na polaganje – ručavanje tako što svi ukućani jedu jednom kašikom, tako što svako kusne, pa je spusti ili položi, pa je uzimaju…drugi, treći…

sovra – mali okrugli  nizak sto na tri ili četiri noge, u ovom slučaju, inače – može da znači i postavljanje stola posle parastosa

fotografije – odavde

Advertisements

11 мишљења на „U onoj vreme, kad se jelo sas jednu kašiku

  1. Da se ne izgube, iskopiraću par komentara s Fejsbuka –

    Milunka Velickovic Jako lepo i istinito, vratila si me u detinjstvo kad smo zaista u krug oko trpeze jeli jednom kašikom. Nikome to nije smetalo.Drago mi je sto mogu ovako divan tekst da pročitam glasno sa originalnim naglaskom na prelepom Zaplanjskom dilajektu,HVALA !!
    пре 11 ч. · Не свиђа ми се · 2

    Negoslava Stanojevic Hvala tebi. Ja sam za to tek juče čula , nikada do sada niko mi o tome nije pričao. A vidiš, i mlađi ljjudi to pamte.
    пре 11 ч. · Свиђа ми се · 1

    Milunka Velickovic Bilo nas je devetoro u kući, nije bilo za svakog kašika, niko se nije bunio, mošeš li zamisliti sada tako nešto, recimo, naseckan kiseo kupus u rasonici, posut tucanom paprikom , kukuruzni hleb i jedna kašika. Ali nije bilo ovakvih bolesti !!!
    пре 11 ч. · Не свиђа ми се · 2

    Nikola Čd Pešić *A vidiš, i mlađi ljjudi to pamte.!* ?!? Generacija prelomna! Sve se prelomilo preko njene grbače! Ali, ko zna zašto je to dobro!
    пре 11 ч. · Не свиђа ми се · 2

    Negoslava Stanojevic Milunka Velickovic, ja sam baš i zamišljala taj naseckan kiseo kupus… a da, i to za bolest je tačno

  2. Pročitao sam ovo danas kasno posle podne, ali sad sam u prilici da ostavim komentar… Ovo zaista ima dva sloja priče… Jedan je sama priča, koja je obično zabavna/zanimljiva… Drugi je dijalekat. Putovao sam letos preko Stare Planine, a prošlog leta preko Svrljiških planina… Svuda isti čemer… Pusta sela… Ko će pričati ovim jezikom kada svi odu u BG… ? A, ako niko neće pričati, onda niko neće ni živeti tamo…

    1. I ja sam mislila isto, ali sam kroz kometare shvatila da je puno ljudi, kojekude, zadržalo ovaj govor. Kaže mi žena iz Pule, moja mama u Puli živi 60 god i još ovako govori. Ili, mlada žena, sedam godina udata u Kraljevu, ne menja svoj zaplanjski govor.
      Hvala ti, Blogi.

  3. odlično, divno, obožavam ove tvoje priče na dijalektu, kao da su neiscrpne. odličan kraj: Da me pitaš što sam ti ovoj zapričala, ne bi umejala da ti reknem. Na babu pamet izvetrel, pa si priča, kolko da nešto prozbori, a ti ne zameri na babu.

  4. ma zna ona zasto je to ispricala…. zaista su nam mladi prilicno razmazeni po gradovima…. a sa druge strane, perspektiva im i nije neka, a znaju dobro da moze i mnogo bolje da se zivi nego sto oni mogu… to osecanje da ne vredi raditi za malo para se vidi svuda okolo… medjutim, kada ipak rade za malo para i istraju, sticu uvid i perspektive koje se ne mogu drugacije steci, (a ta shvatanja se ne mogu param platiti…) a to ne treba propustiti… ali odluku moraju sami da donesu, a kritika starijih nije na odmet – inace ne bi mladi imali taj drugi ugao sagledavanja (ma kako neugodan bio…)

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s