Arno si pominu sas ovija opanci, al gi skasa pa i’ mora vrljim

Nesam ti ja za cipele, pa toj ti je. Moja noga je gazila, bosa, po zemlju i po kamenje i po vodu i u goru, pa navikla da neje sapeta i da ju nešto steza, žulja i ubiva.

Kad smo bili pomladi, nosili smo patike. Ali samo na sobori i na igranke. Po celu nedelju kopamo eli žnjemo u nadnicu, jedne patike da si kupimo. Kuj je blesav da i’ obuva svaki dan, č’skom bi se skasale.

Posle, kad se odado, pa i poposle, kada poče da starejem, ja si navali na gumenjaci. Onija s prečku si nosim svaki dan, kudegod da si pojdem, a lakuvani i bez prečku si obuvam kada nekude trebe se ide, po ljudi i, tornikom, na pijac, jeli kude lekara,  jeli ako me rabota natera da se mora ide kude podaleško.

Kupiše mi emput cipele. Sas petu, malečku, a odnapred se šnjiraju, pa izumbano posred, kako nekakav cvetak.Pazila sam i’ i čuvala, samo kad mi zatrebe baš nekude… kako slatko od crešnje kojo se iznosi samo na stidni gosti.

Otud-odovud, pričuvuva i’ takoj nekolko godinke, samo gi namažem sas maz i pa turim u kutiče u kojo su mi gi spakuvali kada i’ kupuvamo. Kad, jedamput, činimiske beše Vladankina proševina eli svadba, ne znam baš zasigurno, al znam da beše nekude uprolet, posle Golemi pos, odnapred svadbe i veselja neje imalo u pos, kad ono – omalele. Ko da su se stesnile, noga mi puca u nji. Ide muka nevolja, dokle se ja doseti – noga mi se proširila, od rađanje decu i od rabotu, poviške sam si i kila pridodala, tike, od tej cipele ja mlogo vajdu ne vido. Pa si reko na Nikodiju, muža mi, nemoj da zbiraju prašinu, daj si gi na Mirosimku, toj mu je sestra. Te  si takoj usreći zalvu, sas mojo šparanje.

Teše mi muž, ne mogu grešim dušu, teše mi kupi druge cipele, al ja ne teja. Za kvo će mi? Kude ću pa idem pa da mi trebe nove cipele kupuješ i da se trošiš, u našo selo više od veselja nema ništa, a za sarane i za kod doktura i opanci će mi pominu.

Ono, ovija lakuvani skasa,tolke godine si arno pominu sas nji, al gi mora vrljim. Više za ništo nesu. Jutre, eve, za kude Milenijini pola godinu, ću si obujem ovej s prečku.

U nji će me i sarane, rekla sam im. Za kvo će mi kupuju cipele, kad nji nesam nosila ni živa dok sam bila.

arno – dobro

sapeta – stisnuta

skasale – propale, pocepale, ostarile

odado – udadoh

gumenjaci- gumeni opanci

s prečku – s poprečnim kaišem

tornik- utorak

podaleško- podalje

crešnje- trešnje

stidni gosti – retki, cenjeni i posebno uvažavani gosti

kutiče- kutijica

vrljim – bacim

Advertisements

12 thoughts on “Arno si pominu sas ovija opanci, al gi skasa pa i’ mora vrljim

      1. Takva tura naišla 🙂 Šalim se.
        Neke sam stvari u životu u zadnje vreme zapostavljala, pa je bio red da svoje vreme malo ravnopravnije rasporedim. Ovo je ispala neka mera, zasad…

  1. Svaka sljedeća mi je bolja od prethodne, iako sam i za sve prethodne isto mislila. Ova mi je nevjerojtano dobra, odlična, neka ona bude prva u budućoj knjizi! odlična, divna, bez greške, kratka, opet s odlličnom poantom, živa. vidiš tu ženu i cijeli njezin život kroz cipele – mladost, rađanje, starenje…

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s