Sinence, će rekneš, baba zakrkosuje, ostarela pa voj sve smita, al baba će ti rekne nešto, što vi mladi, očuvani u vreme kad se poviške imalo, ne znate. I bolje da ne znate. Ako i mislite da ste rasli u teško vreme i da znate za nemanje. Mislete vi i dalje, ali samo da ti baba rekne, onoj vreme u kojo sam ja rasla nikad da se ne povrne.

Pa i posle, kad se poviške imalo i kad se moglo, neje se tolko  oskudevalo, naučila baba da prišteđuje. Ako ne mora.

Danaske mladi, i tvoj vrs i postari, al za men su svi mladi od koji sam postara, misle da je na onija koji imaju sve od nebo padnulo.A brano maslo brž nestanjuje. Ako se stalno ne nabira.

U ovoj kuću moralo je uvek sve da ima. I drvca, da ni ne bude ladno, i jedenje i pijenje. Ali se znalo kada se koje drvo za grejanje seče. Pa se za drvca ide i u dolinu i u planinu, da se pomučiš i za onoj kojoj ti neje pred nos, ako nećeš da imaš sekiraciju, s kvo ce ogreješ onuj zimu tam.

A ne ko ovija naši komšije, iseču šumu pred kuću, ne daj Bože da se pomuče i dokaraju drvca od podalečko. Pa im posle kriv đavol – kupuju drvca, mesto da si njina izvlače iz onuj šumu u planinu.

Da ti ne pričam kvo rabote s drvca za potpalu. Svaku večer, a se stmni, a oni pričukaju u šupu. Cepkaju drvca za potpalu. A takoj se ne raboti. Nego se dok još ne počne golema zima, nacepkaju drvca za potpalu, poviške, pa se slože negde u šupu eli pod streju, brž da se potpale. U domaćinsku kuću je takoj.

I ako si imam,nasekli su mi moji kolko mi treba, ja si celu godinu zbiram granjke. I kad se uprolet režu voćke,  ništa ne vrljam. Brano maslo ne traji.

Kad vidim kvo rabote i kako se razbacuju, neki koji se stalno žale na nemanje, dojde mi da im reknem – a što svaki čas pereš tej cipele, nemož ti ni traju tolko prane. U mojo vreme jedne cipele su trajale po dvajes godine. Za svaki dan opanci, a kad nekude pojdeš, obuvaš cipele. Kad se kal navata, nema pranje, nego se sasušen kal ostruže, obrišu se sas krpče, pa se namažu sas maz eli emalin. Pa se sijaju ko iz prodavnicu.

Nemoj mi se smeješ, znam ja da  ovoj neje onoj vreme i da i onej cipele nesu kako ovej, ali baba oće samo da ti objasni kako se mora vodi red od sve, ako oćeš sve da si imaš. Ako nećeš da znaš kvo je toj oskudica.

Ako imaš i golemšku platu, ni ona ne mož pokrpi sve rabote, stalno ima takvo nekvo kojo pritrebuje. Pa zatoj si vodi red onam kude mož da se stegneš, da bi imal i za jutre i za zajutre i da te ne  boli glava dali će imaš za lebac i da se nešto ponoviš i da nešto ostaviš ustranu.

Ja, ako oćeš i ovoj da ti baba rekne, nikad nesam mnogo imala, od nebo neje padalo, a mlogo se teško zarađuvalo. Ali je baba mlogo štedela, i svi moji okolo men. Krpež, trpež. Da se prištedi, da se ne stiskaš kada pritegne. Ne vikaju za džabe, trpež i krpež kuću drži.

Svude kude se moglo oskudi, oskudilo se. Ali zatoj, moja deca nigde se nesu obrukala i nikad nijedno neje reklo, ja nemam. Ima da imaš, sinko,u džep si uvek ima imaš, ali si vodi red kolko će potrošiš i za kvo će ga potrošiš.

Ete, toj sam ti tejala reknem, dosadiše mi ovija sas ovoj teško vreme, pa teško vreme. Bilo je i poteško, pa mi ovolko nesmo kukali.

***

zakrkosuje – zakera

vrs- vršnjaci

brano maslo – sakupljeno maslo

kal- blato

krpež- krpljenje

trpež- trepljenje

 

Advertisements