Komšijska

Od kako sam ostala sama, nema doma u ovoj zgradi u kojem nisam mesila, pekla, kuvala… kome god šta zatreba, ja sam tu. Jede se deci torta, zovi teta Simku, muž se uželeo mamine pite, dođi Simče, ide rođendan, slava, ajde, Simo, ti ćeš to brzo, šta je za tebe par torti, vangla kiflica, meze i sve ono pre i posle njega.

I nije mi teško, to ne mogu da kažem. Nekako mi to trčanje uz i niz stepenice – naša zgrada nema lift, pa to druženje sa ljudima kojima pomažem, pa ta svečarska atmosfera, pa ona dečica što mi se vrzmaju oko nogu dok mutim fil, ona muška provirivanja dok se širi miris pite, pice ili peciva, sve me to vraća u život kakav volim i kakav sam nekada živela.

Eh, život. Sudbina. Muka i borba. I tuga i bol. Odjedamput prazna, do juče puna kuća. Pa si sam i danju i noću. I jedva čekaš da ti neko zakuca na vrata. Da čuješ ljudski glas, prozboriš sa nekim.

Možda sam zato i počela da pomažem, svima koji me za tu pomoć zamole. Šta je meni teško, kad sve umem da radim?

Zove me, pre neki dan, komšika s četvrtog, kaže, molim te da dođeš sutra, planiraj ceo dan da ćeš biti kod mene, spremam rođendan ovom mom konju, trideseti. Kažem mu ja,sinko, traži si ženu, pa neka ti ona slavi rodjendan, ja više ne mogu. A on će na to, eee, kevo,šta bre da ženim, ti misliš  ovo je ono tvoje vreme, danas bre svećom da tražiš ne možeš da nađeš onu koja oće da kuva. Pa  šta i da se oženim, kad ćeš ti da mi mesiš torte. I tako, zakasala sam ti, sestro slatka, ajd , čekam te.

Vičem, ja, ženo, ženo, virusna sam, nisam za u tuđe kuće, još i da mesim,nos mi curi, sva sam malaksala, al zapela ona, i ne sluša šta pričam, dođi pa dođi.

I odem ja, prethodno se nalijem čajevima i praškovima, ajd, izdržaću valjda dok spremam, pardon, dok joj spremim taj rođendan za onog njenog konja. Za kojeg nema žena da se nađe.

Hvala lepo, rekoše mi na kraju, kad popismo kafu, mnogo si nam učinila, pa, dođi na tortu kad odu gosti.

Sretnem, juče, komšiku s prvog,  onu što joj se ćerka preudala, otišla od jednog muža za drugog. Onu, što sve zna, ptica kad preleti zgradu, a kamo li da ne zna kad nepoznati dođe u nečiju kuću. I kad se negde nešto slavi.

Komšika, kaže,ostade li živa kod ovih s četvrtog, mnogo si im se zamerila. Šta kolačiš s oči, kaže mi Marija, nije mogla sinu rođendan da spremi na miru , od tebe. Kaže, uvukla si joj se u kuću, nezvana, sve si ih zarazila jer te nije bilo sramota da prehlađena i punog nosa odeš kod njih i da zasedneš ko da si počasni gost.Da je njen sin sve vreme prevrtao očima i ignorisao te, pokazujući ti otvoreno na to da je vreme da odeš. Ižali mi se žena, ižali, a sve cupka nogama, kaže, žurim, stižu mi gosti, jedva uspeh sve da pripremim.

Pa sad, budi pametan.Da nisam otišla da joj sve ja uradim,olajavala bi me što nisam, ovako, olajava me iako sam sve što je tražila, uradila.

Samo ne znam ko će da joj sprema, kad joj uskoro mladji sin diplomira. A već smo napravile čitav spisak, šta sve da napravim, kad dođe taj dan.

Advertisements

31 thoughts on “Komšijska

  1. Večite žrtve. Kako god okreneš. Meni ih je uvek pomalo bilo žao – jer neko samoću ne ume lako da nosi, a to se oseti. I kako god okreneš nije dobro. Ali, svako na gleda iz svog ugla. I svako svoj teret nosi sam… a drugi mu dodaju ako dozvoli…

    1. Hmmmm, da…tvoja čuvena teza o tome da valja prestati s nošenje tuđih džakova. Čuvena, a za mene čudesna, divna,hoću reći. Sve znamo, ali dok nam drugi na to ne obrati pažnju , ko i da ne znamo.

      1. Ma ja sam to na sebi primenila. I onda samo počela da posmatram i slušam ljude oko sebe. A povod je ona stara – da Bog nikad ne da više od onog što čovek može da ponese. Pa se zapitah, zašto onda neki lipšu, a nekima dobro… 🙂

  2. Uvek me je interesovao trenutak kada nastaje izmišljotina u ljudskom mozgu, poput ove ‘komšijske’. Koliko je čovek sam sa sobom nezadovoljan, da bi izmislio stvar o drugom čoveku koja je još negativna. Ali ljudi k’o ljudi, prokleti…Neki jednostavno ne žele da im bude dobro.

    1. Trebalo mi je dođem u ove godine, pa da shvatim da je sve to psihologija, bolest. A imala sam, u radnom okruženju, osobe koje su u sekundi mogle na nečiji potupak da odgovore smišljanjem takvih laži, da im poveruju svi koji im ne znaju…karakter.

      1. Da, bolest…Ali se širi i mnogo je ‘plodnog’ tla. Jer malo je i onih koji zaista i žele da razumeju karakter ili da se pitaju. Nego, lakše je prihvatiti instant priču, zajedljivo se nasmejati, zadovoljiti potreba ega ‘eto ja sam bolja/i od nje/njega’ i idemo dalje sa ne-svesnom nezadovoljštinom.

          1. Slažemo se za to. I ja se nadam…I ne odustajem-o 🙂
            P.S. Pod instant pričom, mislim na sva ta ogovaranja i izmišljotine koje ljudi upijaju, bez kritičkog stava.

  3. Sinoć mi traži na zajam pare komšinica koja mi NIKAD DO SAD NIJE TRAŽILA (vrlo bitan momenat), a olajavala me je pre toga kako joj nikad nisam dala kad mi je tražila (ej! nije nikad ni tražila), i još je prostački proklinjala, u stilu – da Bog da nikad nemali ovi što meni ne daju. (To da li ja pozajmljujem ljudima pare ili ne nije bitno generalno, ali da, pozajmljujem im kad imam, jer vrlo dobro znam kako je kad se nema). Radije pozajmljujem ja drugima nego što zajmim, jer kad dugujem, loše se osećam.

    I traži ona meni sinoć novaca, koje će mi vratiti za deset dana (nju sila poverilaca konstantno juri, nikad nikom dug vratila nije). A ja ću njoj ovako: „Poznato je da ja nikad nemam para, a da i kad imam, ne dajem, eto, jedna žena je pričala kako joj nikad nisam dala kad mi je tražila (a nikad mi nije ni tražila), i još me je proklinjala pride“.

    „Strašno, mila moja, ljudi su jadni, vidiš šta pričaju! Ne obraćaj pažnju na takve!“

    Čak nisam ni bila šokirana koliko bih mogla da budem. Mora biti da je zaboravila šta je lupetala, davno bilo…

    1. Čudo jedno, kako se istomišljenici nađu i na netu. Šta da kažem na još jednu dimenziju naše stvarnosti, koja samo potvrđuje ono što je iniciralo ove komentare. hvala na oseti i, dobrodošlica.

  4. Лоша су времена, нису лоши људи – нешто баш и не верујем у то.
    И раније су била лоша времена, али смо мање гледали себе, више се трудили да помогнемо. Или бар да не одмогнемо.
    Ова твоја прича је један одличан пресек наше реалности. И још једна потврда да што си бољи према људима, појединим људима, они су све гори према теби. А, ко за баксуз, као да имају уграђене радаре, па лако пронађу добре душе које могу да искористе, а онда да олајавају около…

    1. Ženu o kojoj je reč znam kao komšiku moje prijateljice. Davno, na protestima, stajala je jednom pored mene i slučajno mi je rekla, danas mi je rodjendan, a ja nemam ni dinara u džepu. Polako sam joj spustila pare u džep od kaputa i na rastanku joj rekla da su tu. Posle par dana, poslala mi je, po prijateljici, neke poklone iz fundusa, tipa čarape i…kako bi se zahvalila. Eto, i ovo je ilustracija koliko je ponosan čovek.

  5. A moglo bi se primijeniti i šta je moja baka govorila: požali sirotu na svoju sramotu. Odličan monolog, još jedan u nizu odličnih, i opet s jakim obratom. Sviđa mi se i ona izreka od Lugar, hrani kuče da te laje – narod je baš vrelo mudrosti

  6. Rada72

    Podseti me ova priča na onu narodnu izreku „Ti njega hlebom, on tebe kamenom“..tako i ta komšinica sa četvrtog..Čudni smo mi ljudi…ne znam da li je priča fikcija ili istinita, ali lepo si ocrtala karaktere nekih ljudi.

    1. Rale, u svakoj mojoj priči iz života ima bar po neka rečenica istine – sinoć mi je bila prijateljica i ispriča mi nešto na ovu temu, što se desilo njenoj komšinici. I bi priča.

    2. Радице, с годинама сам схватила да те старе мудрости „не пију воду“ у ово данашње време. Ту „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“ од недавно сам „преименовала“ у „Ко тебе каменом – ти њега још већим!“
      И веруј, дефинитивно је истина да кад људе третираш онако како су заслужили, а не онако како би волео да третирају тебе, мање боли глава. А и таквих „људи“ је онда све мање око тебе.
      Бар је то мој случај и топла препорука за све

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s