Izvuci dušu, kamenom teskobe pritisnutu, ko papir krhku , ko staklo lomljivu. Pa nek se vine, onako laka, i iznad oblaka koji se mrače izvuče zračak suncem obasjane svetlosti, dovoljne za hemoglobin života.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Napor neće biti uzaludan. Jer, šta je duša, kamenom pristinuta, kad od tog tereta ne može ni duh, ni telo, da dišu? Šta je i napor da se pomeri kamen, koji pritiska skoncentrisanom mukom tačku u kojoj se razdvaja moć od nemoći? Pa ti i duh i duša i misao i san i snovi i sve što  te čini takvom kakva jesi iznutra, počnu da stiču patinu ustajalosti.

Izmedju mraka na licu i osmeha preko vedrine svetlošću izazvane, mogu da budu godine, nedelje, dani… Ili samo minuti, kad odlučiš da hoćeš da se smeješ?

Jutro je. I teče dan po sopstvenom putokazu. Ne čekajući da izađeš iz sna , kojim te kažnjava zakasnelo leganje.A osmeh već visi nad tvojom glavom. Spreman da padne na tvoje lice čim otvoriš oči…

Advertisements