Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu

U naše selo  bile su po onija rat pet vodenice – u Pustu, pa  borojačka, na familiju Borojaci, na Popovići, popovska, na Gunjaci, gunjačka i bakinska, na familiju Bakinci. Kroz selo, i dan danas, protica samo Ropat, ako ne računamo Komarički potok, i onuj Maramaljkinu vodeničku, pomanjšku od ovej na Ropat – imala je samo jedan kamen, a ovej druge po dva i po tri.

Zimi si je celo selo mlelo na tej naše vodenice, pa su doodili u meljavinu i  Ravnodubravci i Komaričani… sve dok ima voda. Kad Ropat presuši, a počinjalo je već da voda nema nekude oko maj, pa ne’e mogla ni na piv da se zbere voda za mlevenje, moralo se ide u Svodje, dvanaes kilometra, u Tropšinu vodenicu, koja je uvek imala vodu iz Vlasinu.

Krenu, takoj, bašta i još na ko’i nestane brašno, sasvema volovi, s kola natovarena sas žito, natovare si i slamu i ostalu ranu za stoku,ponesu si i jedenjice i za nji, počim se ne zna’e kada će se vrnu otud. Pričal mi je bašta, zateknu i po dvaes kola , već čekaju na red.Ako je Tropšina vodenica bila baš golema, imala’e pet kamena i svi melju svo vreme, ne’e se moglo postigne tolka navalica da se namiri na vreme, da nema čekanje.

Vrtali su se, kako kad, al nekako počesto noću ili pred zoru, kad stignu da samelju žito.

Većem se počelo u cel kraj priča kako na reku Rdžavicu ima vampiri, pa su se i plašili, ako se ne videlo da se plaše. A žene su, majke i babe,dok se ne vrnu, od nas decu krile sekiraciju i samo su šaptale, da mi ne ču’emo, od vampiri pod ržavački mos’.

 

– Vrtamo se mi, sas kola puna s brašno, baldisali od sedenje dok stigomo na red, kad ono ispod onija mos’ se čuje blejanje. – priča ni tatko, kad se naspa i odmori – More, kaza im ja, ajdete da vidimo koje ima tam. Pa uzomo u ruke fenjeri, sekire, noževi, vile, kuj je kvo imal, i pravac pod most. Kad ono, tam se u jedno ćoše nabila ovca, već iznemogla od glad i od stra’, pa kad ni ču i vide, prestade i da se oglašuje. Kad pridomo, i u onuj tminu, koje se pa vidi od fenjer, vidomo da ima rupu na glavu i u nju muve i crvi, pa jadna od nji nema mir, zatoj se i krije pod mos i zatoj bleji.

10933917_1540746479529784_8463525276344880585_n

Ostavimo ju tuj, kvo da voj rabotimo usred noć. Al, berem smo videli od kvo je reč , pa se bar onija koji su posle nas išli u meljavinu, nesu plašili. Sve dok je ovca, rekoše ni emput,  prestala da bleji.

Autor ilustracije- Saša Dimitrijević, karikaturista

Advertisements

4 thoughts on “Tropšina vodenica na Vlasinu i vampir na Rdžavicu

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s