Setim se, ponekad, budućnosti

Čak i s jelovnikom ispred sebe, ne možeš  sa sigurnošću znati šta ćeš upravo ručati. Možda kuvar presoli  jelo i ti odustaneš? Ili pobiberiš koricu hleba, utoliš glad i kreneš putem koji te čeka? Koji će, možda, izmeniti radovi baš u ulici kojom planiraš da prodješ tamo gde bi trebalo da te čeka, neko? Pa onda taj, neko, ima preča posla ili jednostavno odustane, kasni ili skrene sa svoga puta, pa zalud i tvoj hod do tamo? Pa precizno isplanirani dan ne bude ona budućnost koju si htela.

Ponekad se setim budućnosti.

1368219366gz2yz

Ima velike oči, pogled u nedostižno, uši na gotovs da čuje i muvu koja još nije poletela, a dušu široku onoliko koliko se i kako  moja prošlost rasprostrla.

Izmedju dva koraka, onog od jutros i nekog, od sutra ili preko…nečega,  budućnost lavitira na zamišljenim  krilima učinjenog i neučinjenog, rečenog i neizrečenog, stvarnog i sanjanog. Izmedju doživljene jave i neodsanjanog sna.  Izmedju ruku pruženih radosti i grča od spoznaje stvarnosti. Od saznjanja, znanja, učenja, naučenog, nenaučenog. Od sadašnjosti.

I dok se okrenem, ta budućnost je već počela. A stvarnost nisam ni dotakla.

 

fotografija pozajmljena odavde

Advertisements

14 мишљења на „Setim se, ponekad, budućnosti

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s