Probudio sam se iz sna i sada ga sanjam na javi

Sanjam, povremeno, jedan san koji se svaki put prekida na istom mestu – ja se budim i gledam oko sebe i  ništa ne prepoznajem, nepoznata soba se okreće oko mene,pitam se gde sam i kako sam dospeo tu, ali mi  podsvest kazuje da više nikada neće biti ono što je bilo i da je nova soba u kojoj sam se tek probudio personifikacija svega novog u mom životu. Onda se čuje dečja graja i ja prilazim prozoru, kroz koji vidim gomilu dece ledjima okrenute, i iz te gomile se izdvajaju neka deca koja se okreću i nastavljaju da trče, ali ka meni. Nikada nisam znao jesu li to moja deca, jer im likove ne vidim, ali sam osećao neku bliskost sa njima, koja mi ne dozvoljava da ostanem u toj sobi u kojoj sam se probudio, i ja izlazim i pružam ruke ka toj deci…onda se probudim, stvarno,ledenim kapima znoja obliven, ruku pruženih široko, kao u zagrljaj nekom ko se s radošću čeka, toliko široko da ponekad udarim svoju ženu, već naviklu na to da se moj ritual snevanja završi nehotičnim udarcem u njenu glavu.

Dugo, već, nisam sanjao. Bar ne taj san. Ne, tu noćnu moru koja traje do jutra, iako kažu da je sanjanje kratko, tek nekoliko sekundi.Do juče.

Šta hoću time da ti kažem?

Vidi, ti si moj drug i ja znam da tebi mogu reći… da ti mogu ispričati sve, a da ne zaradim tvoje psovanje na kraju. Misli šta god hoćeš, samo te molim, nemoj da me psuješ.

Bar ne sada. Bar dok ne odem, putem kojim je davno trebalo da krenem, a ja nisam imao hrabrosti za taj korak, od olova teži i od najbolnije pesme bolniji.

Nije, meni ovako skovanom, sudbina odredila život po meri. Ljubav, nežnost, uzimanje i uzvraćanje… razumevanje pogledom, osećanje ćutanjem, razgovor dodirom. Sem jednom. Ali je trajalo kratko i završeno pre nego što sam uspeo, pre nego što smo uspeli da razaberemo da bi tu trebalo staviti tačku na traženja. Tu se zaustaviti. I nastaviti zajedno.

Zaustavio sam se onako, u letu. Odjednom, kao kad padaš i u trenu te zaustavi neka nevidljiva ruka. Koja tako, nadalje, vuče konce tvog života, dok ti veruješ da sam upravljaš njime. Da ti biraš.Hoćeš ili nećeš. Uzimaš ili daješ. Padaš ili se uspravljaš.

Odrastanje dece. Vakcine, boginje, prehlade, trka sa životom, sa  vremenom, sa poslom, obavezama.

Podseti me, šta to beše ljubav.

Odjednom, miljama smo daleko.

Odjednom, višak vremena s kojim ne znaš šta ćeš. Deca prozbore koju, u trci sa svojim obavezama. Ona i dalje u kuhinji, za stolom, u štirkanju, peglanju, šivenju, u pekmezima i ajvarima, u dočekivanjima i ispraćanjima … dece i njihovih drugara, prijateljica, rodbine, zajedničkih prijatelja.

149408_480969995292606_2067508068_n

Idealna, nežna i požrtvovana  majka, domaćica, poslovna žena s karijerom…

Dok sam se okrenuo – bio sam sam. Lišen ljubavi, nežnosti, davanja…

Bilo je, neću da te lažem, bilo je u mom životu žena. Od tog trenutka, kada sam postao svestan svoje samoće. Kada sam shvatio da sam ja, oženjen čovek, ostao bez žene, koja je i dalje idealna…za sve ostale.

Ali, ni jedna od njih nije dodirnula moju dušu. Ni jedna nije bila … razumevanje pogledom, osećanje ćutanjem, razgovor dodirom. Svaka, samo jedna u nizu.

A onda se pojavila ona. Ona,sa kojom sam propustio da se zaustavim na vreme, da ne odemo svako na svoju stranu.

I nije trebalo ništa obnavljati. Niti počinjati ispočetka. Ko da smo sve to vreme, dok su nam deca odrastala, a mi starili, bili vezani nevidljivim nitima razumevanja, strasti, predavanja… Ko da smo morali imati neke svoje živote, daleko jedno od drugog, da bismo sve to shvatili, onda kada nam je bilo vreme.Naši putevi su se nastavili u paraleli koja se presecala samo ponekad. Kada je  ona mogla da pred njim opravda svoj iznenadni odlazak u rodni kraj, vremenom sve češći.

535851_410696142296071_928534804_n

Otud i onaj san s početka moje ispovesti tebi, za kojeg znam da mi je dovoljno prijatelj i da neće da me psuje. Čak i ako me ne razume.

Ona deca, koja se izdvajaju iz gomile mališana koji trče ledjima mi okrenuti i nastavljaju da trče prema meni, u mom poslednjem snu nisu se okrenula. A ja sam, već budan i s graškama ledenog znoja na čelu, po običaju, konačno shvatio, i ne videvši im lica- da su to moja deca. Koja su mogla da nastave svoje puteve bez mene. Kojima nisam bio neophodan svakog trena svakoga dana, bilo gde i bilo kako.Potrebniji sam, izgleda, njihovoj deci, nego njima.

I zato želim da čuješ od mene. Da se ne pitaš, šta je, kada ti kažu da sam otišao i da me dugo neće biti…

Davao sam se, svima njima, sve dok nisam shvatio da je pred njima život. A preda mnom, još samo jedna kratka deonica puta. Koja ne sme biti lišena one esencije bez koje ne mogu da živim – ljubav, nežnost, davanje i uzimanje. Razumevanje pogledom, osećanje ćutanjem, razgovor dodirom…

poreklo fotogrfija –https://www.facebook.com/pages/Fejsbuk/135216466533176

Advertisements

13 thoughts on “Probudio sam se iz sna i sada ga sanjam na javi

  1. Sjajno si ovo napisala (ispricala). Nesto kroz sta svi prolazimo i, verovatno, prodje dosta vremena dok shvatimo gde smo, sta smo, sta nam je preostalo… Da, potrebni smo drugima, ali i sebi, svojim zeljama i snovima sto cesto guramo u neki cosak. Svesno ili nesvesno. Gledam po sebi, ne moram dalje ici. Ako se vratimo u realnost dok jos ima vremena – dobro je. U suprotnom ostace jedna velika praznina koju ono lepo sto smo postigli nece uspeti da popuni.

    1. Da – tebi želim da si popuniš svaku prazninu, ma i najmanju. Zaslužuješ.
      I najavljujem još jednu sličnu priču, ovoga puta žensku. Kolko da utvrdimo gradivo- o tome da su nam životi ne-savršeni i da svi mamo pravo da se borimo za savršenstvo.

      1. Hvala ti draga <3. Trudim se posto sam shvatila neke stvari. Napokon :D. Jos samo maaaloooo vise da ih primenim u praksi i Bog da me vidi :D.

        Sa zadovoljstvom cekam tvoju sledecu pricu :OK: <3.

  2. I zaboravila sam reći: to je naša univerzalna priča ispričana nepretenciozno i jednostavno, svi je razumijemo i proživljavamo. Posebno me impresionira što je iz muške vizure – meni se teško uživjeti u muški um, smatram to tvojim talentom, uživljavanje u starce, muškarce, sve

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s