Ne umem više da sanjam.

Na javi, moj san je šarena kugla od magle i paučine, koja se lomi na dlanu pre nego je i stisnem u šaku.

Pola tog sna je nada, umišljena da od nje može nešto biti. Druga polovina – prazno. Ništa. Dim od izbledelih pokušaja da nešto bude, od čekanja, nade i neuslišene molitve.

U snevanju, snovi me zaobilaze. Ili ih se ja samo ne sećam? Izblede dok svane.Ispare iz sećanja koje nisu ni dodirnuli.

Kao fleš, iz praznine izranjaju poslednji snovi kojih se sećam.

Oni, iz jave, nalik na pocepanu paučinu čije niti spaja prašina zaborava, davno su odbolovani.

Il nisu, kada mi ne daju u snu da sanjam?

Ne znam…

 

Advertisements