Ja ću ti reći ono što ti želiš da čuješ i ti ćeš me gledati toplo, ganuta lepotom mojih reči i misli i hvala. Saznaćeš o sebi da siiiii – uvek u pravu i da ispravno misliš i da nikad ne grešiš. I porašće tvoj ego za još koji santimetar, i smejaćeš se široko, dok ti se oči cakle i čelo dok ti se mreška od neke neopipljive radosti. Što je tako i što si oduvek i sama znala da je tako . I nikako drugačije.

Ja ću se ljutiti, posle, na sebe samu. I stideću se pred sobom, zbog laži  izrečenih radi kupovine mira. Tvog osmeha. Sjaja u oku. Tišine.

I biće mi gorko u grlu zbog izgovorenih laži i mučno u stomaku koji ne ume da ih svari. I biću ljuta na sebe samu mnogo duže nego ti na mene, sve ovo vreme od kad sam pokušala da budem samo iskrena i da ti istinu kažem.

I neću biti mirna. Ni srećna, nit sebi imalo draga.

Ali, kada se pomirimo, opet, bar sebi sam se zaklela, lagaću sve dok ti tako želiš. I tako ćeš uvek samo ti biti u pravu.

 

Advertisements