Miriše jesen mojim sokakom

koji i nije sokak, otkad nam posekoše jabuku i kajsiju i grm bršljana koji se peo uz njih i prekriše nam to bivše dvorište asfaltom, pa nam sad ispred kapije koju nasadismo ispred česme, prolaze i vozila i ljudi.

Usahlo lišće komšijske breze vetar donosi pred tu našu kapiju

ko da je u našem dvorištu rasla, pa tu nastavlja da vene, ne breza, nego to komšijsko lišće čarobnih jesenjih boja.

Dimi se jesen nad našim krovom

U  našoj kući ne prestaje da se loži ni kad ogreje, onako, letnje

Jer stare očeve kosti broje oktobar po kalendaru, ne po vremenskoj prognozi.

Cveta, ta jesen, u žutilu saksijskog grma s kvantaša,

žut cvet do cveta, i niz pupoljaka, pride,

ući će u novembar.

I godina, kao tren, ode

Novembar i decembar će, ionako, proći u kiši i snegu

Kratkih dana i noći dugih, dovoljno dugih za san o suncu koje prži

i koje ćemo rado menjati za ovu zimu koju već ne volimo,

ali tek na plus četrdeset.

Advertisements