Zima se voli tek na letnjih plus 40

Miriše jesen mojim sokakom

koji i nije sokak, otkad nam posekoše jabuku i kajsiju i grm bršljana koji se peo uz njih i prekriše nam to bivše dvorište asfaltom, pa nam sad ispred kapije koju nasadismo ispred česme, prolaze i vozila i ljudi.

Usahlo lišće komšijske breze vetar donosi pred tu našu kapiju

ko da je u našem dvorištu rasla, pa tu nastavlja da vene, ne breza, nego to komšijsko lišće čarobnih jesenjih boja.

Dimi se jesen nad našim krovom

U  našoj kući ne prestaje da se loži ni kad ogreje, onako, letnje

Jer stare očeve kosti broje oktobar po kalendaru, ne po vremenskoj prognozi.

Cveta, ta jesen, u žutilu saksijskog grma s kvantaša,

žut cvet do cveta, i niz pupoljaka, pride,

ući će u novembar.

I godina, kao tren, ode

Novembar i decembar će, ionako, proći u kiši i snegu

Kratkih dana i noći dugih, dovoljno dugih za san o suncu koje prži

i koje ćemo rado menjati za ovu zimu koju već ne volimo,

ali tek na plus četrdeset.

Advertisements

18 thoughts on “Zima se voli tek na letnjih plus 40

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s