Ja samo ’emput pitujem, al kad’ pitam, pitano je

Epa, reko voj sve što sam imal. Ne moga više ćutim i gledam kvo raboti, ko pa da ‘e ona bila nekva cvećka. Baba mi vika, gle si posla, ćuti si, ne mešaj se… a men me steglo nekvo podgrudi, ću progovorim eli ću se raspuknem.

I sedo emput, ovoj malko od živci što mi ostanulo zbra, vrza u čvor, pa razvrza jezik – Snao, nekvo ti ima reknem, al da me dobro slušaš i čuješ još podobro, ako neč da ja preduzimam nekve mere. Prvo beše, gle ga kvo je, ni struk , ni kuk, od kakvi je roditelji i neje moglo boljo ispadne, men’ mi onakvo u kuću ne trebe i nemoj mi ga slučajno dovodiš,  onoj za našu kuću neje. Poposle, poče ripaš, tudjo dete ni u kuću donela, ce vidi kad se porodi da neje našo, kuj znaje kude ga je pokupila, pa u našu kuću našla da ga podmita, kude si sinko gledal, kvo će pra’imo s’ teb… Kad vide da ti je unuče pljunuti sin, ni toj ti neje dosta da se maneš, nego si rešila ovoj neveče d’ izedeš, eli neč se maneš.

Ti li, snajke, isna misliš da smo te mi tebe s milos dočekali u našu kuću? Žena mi teše svisne od muku kad ni sin kaza što ce s teb’ ženi, ja stisnu zubi da ne počinjam da psujem, al’ na sina ništa ne reko’mo. I pred ljudi nit kazuvamo niz pokazamo da ni nesi po volju. Nesi ni ti bila za u našu kuću, neki, koji su smejali, ponešto ni kazuvaše od teb’ i od tvojo devojkuvanje i od majku ti, probisveta, i od tatka, budalu ko’i ju trpi i muku muči s nju,  al’ smo mi gutali i ćutali i medju ovija duvari si ulegla kako da si bila najubava, najdobra i najbogata sna’a. Mož’ li mi rekneš, primeti li nekad’ da mislimo kako ‘e naš sin mogal bolju izbere? Kako mislimo da i u našu kuću trebe ulegne krotko, pošteno, vredno, barem lepuškasto devojče, pa da se ponosimo i na sva usta ju ‘valimo po svet?

Nikad ti ni reč ne rekomo, ni crnke crno ti dupe, sve krotko i mazno i polagačka napra’imo od teb’ kakvu-takvu domaćicu, idomo ti niz dlaku kad se umusiš i poteraš si nekvo tvojo, i ter po ter, nekako izdržamo i mi s’ tebe i ti sas nas.

A znaš li, sna’o, zašto je bilo kako je bilo? Imala si sreću, što mi majka beše očpanita, neje se stizala niti je se vodila, rano udovica ostala, pa kolko se sas sitnu decu namučila, tol’ko je osilela i pomislela da sve mora bude kako ona rekne. Ženu mi je kroz ođžak tela protera, od prvi dan kad uleze medju ovija duvari. Kvo ona ispravi, mati će ga iskrivi, kvo zaprži mati će ga doprži, kvo zasoli, ovaj će ga presoli.Samo d’ ispadne kako moja žena n’umeje ništa kasvetno d’uraboti.

Misle se, ja, misle se, a žal mi i zlo mi dojde od ujutru kad počne da zaoruje i da se zadeva, pa dok si ne zalegamo.  Men mi se glava rasklapa, žena mi ćuti i samo modre’e, vidi ona da ja sve vidim i da mi ič neje lako. I zbra, kako s’g što zbra živci, pa ’emput reko – Male, oće li se ti manjuješ od tuj tvoju rabotu, eli  ako neč, da si ja znam kvo da preduzimam. Ovak’ se više ne mož’, mir u kuću nema od teb’, pa biraj. Od ovoj što ni ‘e bašta ostavil, ne’e mlogo, al će ima i za teb’ i za nas. Ako ni nemož’ gledaš, mi ce vrnemo  u staru kuću, kaži mi dokle još ne’e dunulo, da pokrpim rupe po zidovi i da zamenim polomeni crepovi,pa se ovdeka širi kolko oč. Eli, ako oč mir u kuću, manjuj se od ovoj što si započela, dok još neje kasno.

Ućuta se mati, učuta, tuj večer ni jedan reč ne prozbori. Ali, od tija dan, više mi na ženu neje ni reč podigla, niti ju je popreko pogledala. Leže na rudu, primiri se, i od t’g ni u kuću uleze i smejanje i pričanje i rados i milos, i sve.

Te takoj, i tebe ću te samo ’emput pitujem – oće li se ti smiriš, da ovoj dete više ne jedeš i ne unosiš muku u kuću, eli da ja reknem kvo imam? Samo što ovija put nema kude d’dem, ovuj kuću sam ja pra’il, i na moji unuci i paraunuci će ostane, a ti i onaj moj blenta, ‘vatajte svet kude oćete i nemoj mi izodite na oči dokle god sam živ. A i kad umrem, ič mi ne trebe, ni on, a  ni ti.

Pomodre mi sna’a, umusi se, ripala bi ona, al vide, gusto, pa štuknu negde i taj gu dan ič nesam videl. A vido, na sina mi ništa ne’e rekla, on se maje po dvor oko onuj šupu što smo ju započeli proletos, svirka si i čuka s onija čuk, cel dan takoj.

I da vidiš, snajka mi se smiri. Ko moja mati da ju’e rodila.  Devojče živnu, prvi put ga ču kako si peva u sobu, na dete, a kad me vidi, nesmeje mi se i dedo, kad mi rekne, ono voj glas nekako zazvoni od milos’.

I men’ me i ženu mi, sunce ogreja od tija dan, pa ne žalim ni sutra oči da zaklopim.

http://www.besplatne-slike.net Potpuno besplatne slike visokog kvaliteta.

za one kojima treba, značenje nekih reči

ripaš- skačeš, ovde u žargonu, nerviraš se

neveče- nevesta, od milja

isna li misliš – zaista li misliš

krotko – smerno, mirno

ter po ter – sve polako, jedno za drugim

očpanita – preka, ali i nezgodna u svakom pogledu

duvari – zidovi

uleze – udje

kasvetno – solidno, kako treba

zaoruje – začikava, podbada, nervira, tri u jednom

modre’e – kad lice potamni od muke

male – majko, od milja

bašta – otac

štuknu – može i štuče, a znači, izgubi se

fotografija je odavde

Advertisements

26 thoughts on “Ja samo ’emput pitujem, al kad’ pitam, pitano je

  1. Ič mi ne treba prevodiš, kvo da s’m iz toj kraj. Sve mi e po jasno. 😀
    Neg, uživam kad čitam ove tvoje tekstove, sad, nije da ne volim i one druge, al’ ovoj..;)
    A nesam iz taj kraj, al voli, što da si pra’m ? 😀
    Možda sam ipak u nekom od prethodnih života živela negde blizu pa mi je to, blisko.
    Neću si tropam glavu 😀 Ne e važno: El’ teka? 😀 😀
    Za mene su ovakvi tekstovi, poezija pisana u prozi, eto, to je, bez šale.

  2. Ja razumijem i riječi koje su mi same po sebi nepoznate, iz konteksta, ali sam se ovdje malo pogubila u likovima. 😉 On špota (grdi) svoju snahu, što ona zagorčava život svojoj snahi, unukovoj ženi? Dakle to je sad već riječ o trećoj, odnosno četvrtoj generaciji, ako računamo staru majku?

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s