Imal sam si  kuću na dve vode. Basamaci, od kamen iz planinu, voda ga donela onuj godinu kad golem sneg beše i kad potopi sva sela uokol, uprolet, kad se otopi. Ciglu za kuću smo si sami , žena i ja, i sekli i pekli. Po plac, golem i ravan, rasprostirali, mi pečalbari barem si znamo ciglu napra’imo, sušili, u kope slagali, za pečenje spremali. Pa banket zidali, pa oganj, kad banket završimo, naklali, pa pekli… Pa razidjuvali. Cigle u red slagali, temelj za kuću kopali, zidali…

Sve sami.

Drva, za krov gradju, sam sam si nasekal u planinu, u mojo. Posle drvo poraste još emput, pa si za grejanje seko.I pa bi, al nema kuj…

Pokril sam kuću sas kupen crep, mi bas i nesmo majstori za sečenje i pečenje crep, mi smo poviške ciglari.

E, samo kad se setim…

Iz muku u muku uodiš, od kako s’lnce vidiš, kad se rodiš, pa dok ne zažmiš.

Kravu smo u torak, na pijac, prodali, kad smo crep kupuvali. Kvo ćeš, gotovu paru nesmo imali, a bez kravu se moglo, moralo se jednu zimu pomine, pa smo uprolet pa kupili. Skrpimo nekako otud, odovud, sobramo sve što smo imali, pa… i za rabotu i za mleko, uprolet, krava pa uleze u naš dvor.

Ide muka-nevolja, stiskanje, nemanje, pominjuvanje,dokle ne rešimo, da otidemo. U varoš, ko svi što otidoše i pred nas, a i posle. I pa ista priča.

Samo što prvo beše, plac kupuvanje. Pa pa, temelj kopanje, cigla pravenje i pečenje, zidanje, gradja iz selo doteruvanje, krov turanje, malterisanje…

Umal ne zaboravi, darovi na rogovi turanje…

I takoj. U ovuj kuću si sedimo. Mukujemo, radujemo, krediti otplaćujemo, kad stignemo nešto da prinovimo, kupujemo, korimo se i živujemo…

A kad legnem, men mi pred oči iskača onaj moja kuća na dve vode. U selo, u korov urasla, zidovi od vetar i kišu, činimiske otaneli, crep ulegal još malko pa do tavan. Onej dve vode, nigde gi nema…

 

***

basamaci – stepenice

kope – cigle, osušene i još neispečene, slagane jedna do druge  i jedna peko druge,s malim razmakom za promaju, da se dodatno suše

banket – cigle, naredjane u ogromnu „kutiju“ s hodnicima za kretanje toplote, kako bi se pekle. Kad se ozida, umaže se blatom sa svih strana i ostavi se samo jedan otvor u kojem se loži vatra, sve dok cigle ne budu ispečene. I crvene.

naklali oganj – naložili vatru

uodiš – ulaziš

pominjuvanje – preživi se nekako, pregura neko vreme, prodje bez…

rogovi – kada se stavlja krov, na sredinu, visoko, postave se letve u obliku ćiriličnog slova P, i tu se okače darovi za one koji grade krov

korimo se – svadjamo se

Advertisements