Kako me je Jacka za srce ujela, a ja nemam srce da voj reknem

Vikam ja na Jacku, a mori Jacke,ću  ti reknem nešto,al’ nemoj, ko ti sve živo, da se od mene čuje i da od men’ jutre ispiraju usta.

Nekvo mi se steže podgrudi, kad ga vidim onakoj ušturelo i tugaljivo,  kako onija moj prozor kad  pričuka od promaju, a ja se rastrčim po kuću da ispozatvaram vrata, eli neknja menjamo staklo kad se skrši, ja li ću svaki dan prozori  nameštam i pare za staklo davam.

Jacka’e dete na moju priju Stanicu  iz Golemu Padinu, onuj što se preudade u Rakoš kad voj muž otide u Nemačko i neteja se vrne sve dokle ona ne izleze iz kuću. Ono, neje se vrnul on nikada, posle toj je samo doodil poneki put kad ga pušti taj žena, tam što se priženil sas nju, ona ič neje ni volela da doodi, pa si je sve doodil sam.

 

375293_230228663722473_157588980986442_514447_2073098572_n

Nju su si očuvali baba i deda, i tetka voj dok se ne odade u varoš,pa ju kad stiže, odadoše u mojo selo, pa mi prija  Stanica emput kad dojde na slavu kod nji,reče, pripazuj na ovoj mojo, ono ovdeka nikuga nema, baba i deda su voj podalečko, e men’ ko da si nikad neje ni imalo, pa ete, ti si voj mesto mater i mesto svi njojni.

I nalazila sam mu se, kad kod je trebalo, i u dobro, al poviške u lošo, kad ju stegne muka za njojni, kad ju svekrva nasekira, sas muža kad se pokaraju oko nešto jeli samo kad voj se od ništo priplače…

Tugovala sam sas nju, kad je nasekirano,ko mojo da je, tešila,kad mu se plače,  stišavala, svadja kad i je u kuću, pričala… pa u tuj oratu čovek se nekada i izleti, rekne i kvo  trebe i kvo ne trebe, i kvo neje i kvo ne misli, a ono, ej, mesto da prećuti, da sakrije, ono si na muža reklo kako ja za njegovu mater vikam da neje nikakva domaćica. Butni trn, konac u iglu n’umeje d’ubode. Gradina  voj u selo najgora,  poslednja zasedena, uvek najkasno okopana, papričke voj ovolicne, skvrčile se kako   crcorke da su.

I dete, muž voj, od tag  odvrta glavu kada me sretne. Krozazubi mi rekne dobar dan.Ne mu pravo ni što ono doodi kude men. Samo još na mater da rekne zašto takoj raboti, pa čudo da napra’imo. Nema d’imam mir od njegovu mater, ni dan ni noć. Ima oka po avliju i da se kara sas men’, od kad se izdizaju pa sve dok si ne zalegaju.

A kvo mu je toj trebalo? Ono, isna, svekrva voj neje neka sposobna, pa da na nju nalazi mane, nit je za u polje niti za u ruke, al’ bre, ćuti si, glesi svoja posla, nek’ si troši glavu tam i nek te tebe ostavi na mir. Ako sam rekla, na teb’ sam rekla, a ne da mi ga ti propričuješ i da me ljudi mrze, a tolke godine si živujemo tuj i nesmo se skarali za ništo.

Ja , od onoj njojno kazuvanje i što je se ižalilo pred men’ i što je proplakalo, nikomu nesam ni reč kazala.Od men se neće čuje. A ti, dete, ako misliš da drugi znaje kvo ti ja reknem, nemoj mi se više žališ, mislim se u sebe, pa zapišim usta, dojde mi žal nekako, pa si oćutim… A  i prija Stanica me izmolila da mu se najdem oko takvo-nekvo…

 

neknja – prekjuče

orata – razgovor

butni trn – izraz za nekoga ko ne ume ništa da uradi kako valja

crcorke – ljute papričice

krozazubi – kroz zube

skarali – posvadjali

 

 

Advertisements

13 мишљења на „Kako me je Jacka za srce ujela, a ja nemam srce da voj reknem

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s