To je bio samo šum papira koji se gužva pred kantom za smeće.

Izvadjena prošlost iz nekad crvene koverte, izbledele od vremena i prašine i … tuge kojom je bila pritisnuta na dnu iskrzane kutije posivelih stranica, s poklopcem boje sazrelog nara.

Šta ima  tužnije od divnih  sećanja koja potiru sve što je posle bilo … i što je samo naružilo ono lepo koje ne traje ali  se pamti , dok se žali što biva i što prodje, a nenaviknut si na to da više neće biti?

Šta bude posle radosti koja se potroši i nema vek trajanja koji se želi, planira, očekuje, osluškuje, traži?

Šta stoji na pola puta i ne da da se vratiš tamo odakle si is-crpeo svu snagu, a ona izmiče, osećaš dok se boriš za milost neizmoljenu?

157091_10150135012559692_323296799691_7984597_566020_n

Godine dodju i odu, i ma koliko ih čekao, i mada znaš kako sve biva, redom,  prevedu te ko žednog preko vode, dok trepneš. I dlan o dlan već zvuči prolaznost i nepovrat…  i huk vode i fijuk vetra i vatra i ništa-vilo ispod pepela od onog sagorelog pisma.

Koje ipak nije završilo u kanti.

 

 

Advertisements