Noćas ću ispevati sve pesme koje odavno plaču u meni

Noćas ću ispevati sve pesme koje odavno plaču u meni. 

Zamagljenog pogleda, u dubokoj tmini spoznaje koju tako vešto izbegavaš i stvarnosti koju ne priznaješ,  ko da samim tim  i njih negiraš, baš ko i sebe sama,  vidiš jednu reku koja jedva da teče. Polako, pa uspori. Ko da želi da stane. Da ponire i da je nema.

Onda se na tren trgne , gotovo naglas  prene. I počne da se traži.

Makar do  neke utoke koja će razmrdati žile u njoj. Ili do nekog dubokog vira iz kojeg, vodopadno, počne da huji i huči. Ko nova. Ponovo živa. I svesna toga da živi.

546640_404966319535720_692495085_n

Šta je iluzija, izmedju želje da nisi taj koji jesi i nastojanja da budeš neko drugi? I možeš li postati drugi? Znaš li gde i kako, ako nemaš snage čak ni za prvi korak?

Grad po kojem se krećeš je dovoljno velik da bi mogao izmeriti gorčinu koraka putem kojim se tražiš. I ulice dovoljno široke da možda propustiš onu koja vodi gde treba.

Lozinka tvoga krika znana je samo tebi. Zaboraviš je  onda kad poveruješ da nisi u svojoj koži. Ko zmija, kad je baci i ko da postane nova, U koje ono, beše, godišnje doba? Nije nimalo važno, al, opet…

A lepo peva i suza, ponekad. Al’, čak ni tad’ ne poželiš da traje, da je večna. Pa paziš kako je brišeš, k’o kad gaziš po blatu i želiš da noga ti ostane čista.

Izabereš da hodaš sredinom ulice. Izmedju uvelog šiblja, tog  zamišljenog zelenila, i zabrane kretanja za pešake. Ludilo ili pijanstvo, svejedno.

A ona reka, što teče u ritmu tvojih koraka… Da li te na nju podsećaju piskavi glasovu jutra i promukle večeri? Sasušeno korenje precvalih biljaka, koje bacaš, miris lipe od koje više ne piješ čaj jer kažu, šteti srcu, zujanje komaraca od kojeg se već češeš?

Može, ta reka, da izvire i ponire i da se ponovo radja, ali nikada neće odneti sve suze koje iz tvojeg oka poteku.

Čak ni kada isplačeš sve suze koje teku u tebi.

Advertisements

9 мишљења на „Noćas ću ispevati sve pesme koje odavno plaču u meni

  1. „Izabereš da hodaš sredinom ulice. Izmedju uvelog šiblja, tog zamišljenog zelenila, i zabrane kretanja za pešake. Ludilo ili pijanstvo, svejedno“…
    – i meni se jako sve to sviđa, ovaj tvoj, triptih. Već i sami naslovi puno kažu, nabijeni emocijama

  2. Sve ovo je napisano u poslednjih par sati – jednostavno isteklo iz mene u dahu.Pa i ne znam dal želim da me drži ovaj grč i dalje, i da pišem u jednom dahu ili da popusti… i da ispari i to nešto iz čega je sve nastalo. Tebi hvala, najpre na podršci. Možda se čitamo još, noćas bar, u ovakvom izdanju.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s