Suze su okej. Znaju da olakšaju teret sa srca, dušu oslobode stega, razbistre glavu i… properu misli.

Ja to najbolje znam. Ono pola života provedenog sa tobom, preplakala sam ih, dovoljno za čitav svoj vek. Zato, valjda, više i ne umem da plačem. Umesto njih, u grudima osećam grč kad god se setim… a mnogo čega ima da se sećam dok sam živa i dok me bistre misli ponekad vrate na tebe. Bez moje volje.

Znam, i sama znam da sam lepa. Da i ne vidim sama, to mi kazuju požudni pogledi muškaraca koji se okreću za mnom ili se sapliću dok se mimoilazimo. Jednako kao pogledi žena, koje ne umeju da sakriju ljubomoru i kad pogled bace na mene i kad vrebaju poglede svojih muževa.

Kako to, da si ti moju lepotu otkrio tek sada?

Onih dvadeset godina u mojoj blizini bilo ti je malo da to spoznaš?

Toliko, da sam ti bila ružna. Odvratna. Neprivlačna.

Nisam imala grudi.

Smetalo ti je što nemam dupe.

Noge su mi bile pretanke, a usne predebele.

Nos mi je bio kratak, nikada nisam bila dovoljno mršava, a oči ispijene.

Nisam umela da se smejem. Ni da se dovoljno damski smešim.

Nedovoljno inteligentna. Čak glupa. Tupava i primitivna. Bez stila. Grdna. Greota.

Nisu ti smetali, nisi ni primećivao, čak, požudne poglede muškaraca uperene ka meni. Bila sam tvoje vlasništvo, sa svih strana zaštićeno od kvarljivosti. Bezbedna zona. Nedodirljiva.

Sada, kada mogu da budem svačija, smetaju ti tudji pogledi zaustavljeni na meni. Sada si narogušen i režiš. Sada se nečega, zbog mene, bojiš?

Uzmi maramicu i slobodno plači, sve dok ima suza u tebi. Ne moraš da ih skrivaš. Mnogo je teško, znaš, kad plačeš, a suze teku negde kroz tebe i dok ih gutaš, još moraš i da se smešiš. Da glumiš. Varaš sve oko sebe, Da kontolišeš uzdah, jauk, lelek… jer,pustiš li da se vide, osete, čuju, nikada  neće prestati.

391091_10150526473976579_227154491578_10786951_666184950_n

Ne znam dal može neko beskrajno da se voli. Ne poznajem ljubav, nisam je nikada imala. Znam samo da ljubav nije ono od čega duša i svaki komad tela boli, zbog čega je svejedno  dal sam bila il nikad nisam voljena.

Dozvoli mi da odem u svoju tišinu i progutam one suze koje pred tobom nikada nisu smele da teku. Dozvoli mi da nastavim svoju nadu o tome da će me ipak jednom neko iskreno voleti. I da ta ljubav neće hteti da me boli.

I da, kad obrišeš suze, molim te, zatvori vrata za sobom. Zauvek.

* * *

Treba li reći to da je, tog trena, kada je zbacila sav teret iz duše, ponovo postala žena koja zna da ju je ljubav zaslužila i da će jednoga dana ipak biti voljena?

Advertisements