Molim ti se, živote, još ovaj put ti se molim i bogoradim, toprv da ti se k’lnem u tebe mi jedinoga ne biva,  ako me oč saslušaš, ako neč neje ti ni prvina, znal si za dušu da me izedeš  i kada  sam ti se najviške molila i kada sam te najglasno okala da vrljiš neki pogled i na men’, na moju dušu  da olakšaš i moje slze d’obrišeš, al ti, dušmanine i vadodušniče nijedan, neteja me ni kroz kapci pogledaš, nekmoli da se smiluješ na men’ napaćenu i od brige izmorenu i od s’lze izboranu, nego se seiriš nad moje muke  ko planina goleme i na moju nesreću od bunar  pod’lboku i sve, ko misliš, ima ona grbinu, još teret mož d’izdrži i mukičku i na uzbrdicu da iznese, neka ju se prži, još malko, na ovaj oganj od život , što prži taman tolko kolko živ stvor mož’ ponese i podnese, a da naglas ne zakuka i da se ne zapevuje k’ko onej tužne ‘tice kad tužno zapoju, a niz goru i niz vodu samo njina tuga teče i samo njina muka se čuje, kako s’g na men’, dokle mi se tužni venci pred oči viju, a duša oće d’izlezne, da ju više nema u men’ i da si nekude izodi sama i sama da mukuje i tuguje namesto men, stvorenu samo da gutam i s novu muku zatrpujem onuj staru još nedozrelu, neodbolovanu i nedoplakanu, ko da ja imam gvozdeno srce i ko da men moj samar ne teži,  pa i štobi ga izdržala, ja nemam slamku za koju ce uvatim, da me zadrži, da ne počnem da dizam ruke i od nadanje i od borenje , i od teb’ i od men’, i od svi…izedem te, živote,ako  sam ti se nešto zamerila, nemoj me ni pogledaš i nemoj me ni slušaš, al znam da nesam i da nemož samo men’ dovek ovak da bude, pa ti samo savetujem da mi taj moj med, što mi sleduje i ako mi sleduje, pratiš dokle još ima vajda za men i moju dušičku,   dokle ne asli na gorko navikla, pa voj posle nemož’ bude slatko ič, ni med, ni rados’,  ni dobrota tvoja i milos’, koju mi ne dade kada te moli i preklinja za nju, ete, živote, molim ti se još emput samo, nemoj posle da bude kasno…

Advertisements