Što sam uštumela? Ne pituj me ništo, neznam kvo da ti reknem, uvati me nekva muka podgrudi, u glavu mi se vrti k’ko ringišpil na vašar kad počne da obikalja u mesto, a pred oči mi izlegoše sve nekve dzvezde, pa mi svitkaju u onuj t’mninu oko men’. Ću poludejem od muku, pa toj ti je.

Izedem te, ću ti reknem, al’ nemoj  se čuje od men’, će me namrznu svi moji, ako si je na nji dobro ima bude dobro i na men’, a ne mogu oćutim.

Udava mi se na brata devojče, u cel Leskovac ga poubavo nema, a kolko si je pa dobro i duševno i vredno, nee što je našo, al bre devojče sas merak, i  najgori dušmanin ednu manu mu nemož najde.

Eli kad mi se odjutros  povali, tetke, ja se udavam, neli otido pri nji,  men mi milo beše, zaraduva se, kako se nesam zaraduvala, od ovolicno sam ga čuvala, i vodila i davala iii… takoj, Volela sam da si najde ubavo momče, spram nju. A ono, ovoj momče voj, nekako ružnopogledljivo, oko mi ga ič ne vata, ma, neje,  ič neje   za nju.

308384_167986869946653_157588980986442_342240_1829105175_n

Pituje me moj Tikomir, kad me vide ovakvu, doma kad si dojdo, pa isna li je tol’ko ružan. Ma neje bre  ružan, ima džipa, kuću na Golemu čaršiju, dva lokala i jošte takvo-nekvo, ne moga sve da upantim kakvo ima.  Al berem da je malkička poubav, nekako mi ne ide uz našo dete, ono pa ko na crno zlo, utanelo k’ko granjka, puštilo kosu niz ramena, pa se uteglo, moglo bi bre i u Grand da se pojavi, od svi bi bilo najubavo.

Al, koje ćeš. Rešilo si takoj. Koje se pa ja ima mešam. Kad si momče ima džipa.

***

Napomenica  – ovo je 200. post na ovom mom blogu. Računala sam da će mi Natini odgovori iz Kazahstana stići da intervjuom sa njom obeležim lični mali jubilej, al istovremeno ne želim da je požurujem. Ima preča posla. I lepsa. A ja upravo čuh rečenicu koja mi dade šlagvort, pa ne mogah da odolim. A i smejala sam se dovoljno dugo, da sam posle mogla mrtva ozbiljna da pišem.

Advertisements