Žalosna sudbina mog prijatelja i druga

– Pitaš se, sigurna sam, otkud sad ja, odjednom i sama. I pošto ne želim da postavljam zagonetke, objasniću ti, odmah. Jer mi je stalo do toga da znaš i moju stranu priče. Jer znam da njegovu već dugo znaš. I da zbog nje na mene gledaš ne svojim, već očima punim njegovih pogleda i gledanja. Jer ste ti i on ono što ti i ja nikada nećemo biti. I jer mi smeta, priznajem, od prvog dana mi bode oči, to vaše saučesništvo u sporazumevanju, koje se ogleda i u samom ćutanju. U pogledu. U načinu na koji se smejete kada komentarišete tek vidjenu scenu iz filma, pesmu koju svi zajedno slušamo, sasvim običan vic.

Ja nisam od onih koji se žale. I seju svoju tugu, nemoć ili tek samu priču, kako gde stignu i kome god, tek da  kažu. Ovakva, kakva jesam, ja samo znam da iza mene plešu repovi raznih priča koje mi stavljaju na dušu. Zbog koji sam postala Ona zbog koje je On postao nesrećan. A ne znaš, sigurna sam da ne znaš, kako od prvog našeg zajedničkog dana u duši nosim bol koja ne prestaje. Tugu žene koja je druga, ponekad možda i treća… kojoj se vraća iz tudje postelje kad počinje da sviće i od koje odlazi kad bi trebalo da je najlepše. Koja je, da deci bude majka, kući domaćica i čuvarkuća, a svetu – za primer.

Moje je trpljenje bilo bez granica dok sam očekivala da stane. Da ga bar zadrže deca, ako ne mogu ja, obziri ili kuća koja mu nikada nije postala dom.Priznaj, da sve to nisi znala? Za tebe je on samo Najdraži  drug čiju ženu podnosiš jer je njegova i koju bi obrisala danom njenog odlaska iz njegovog života. Ko nužno zlo koje opstajava izmedju vaših  neprekidivih veza čvršćih i od najveće ljubavi.

I eto, samo hoću da znaš, samo i mene da čuješ. Ako ti je drug, prijatelj, skoro brat, zašto ti nikada nije priznao istinu koja je od mene napravila ovakvu nezadovoljnu kučku, koja mu u kući pravi pakao od života? Zašto ti nikada nije pomenuo jednu i drugu….il neku sledeću? Zašto njegovi službeni putevi počinju vikendom i zašto su najčešći i najduži kada dodjemo s letovanja? Zašto njegova sekretarica od mene krije gde se nalazi, kad iznenada banem? Evo, i sad je negde, sa nekom, i ne pitajući se kako je meni dok ga čekam da se deca vrate iz grada, da imam bar sa kim da progovorim.

Izvini ako sam te malo uznemirila. Namera mi nije bila da ti kažem, nego da pitam dal znaš, al eto… Žurim, prijateljica me cima, rekla sam joj da me pokupi kad krene, treba joj pomoć u kupovini.

Dok sam je pratila, naišao je džip zatamnjenih stakala, kakva obično voze muškarci lako došli do para, kakve je, pričalo se, uvek birala. Zaustavio se dve kuće dalje, a ja sam u polumraku tog zimskog dana videla samo sjaj dugmeta na beloj manžetni muške košulje, koja je izvirila dok je njegova ruka otvarala vrata…

Nisam još ni šoljice oprala, a zazvonio je telefon – Imaš li nešto u planu ili ćeš da mi kuvaš kafu. Deca se razidjoše, a ova moja ode negde naprlitana, uz priču da pomaže nekoj- negde -nešto i da će se zadržati. Pa ko velim, da se ispričamo ko ljudi, od nje sam ionako davno digao ruke…

Advertisements

9 мишљења на „Žalosna sudbina mog prijatelja i druga

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s