Kvo ću  praim? Spoturam se, eve,  po ovija dvor, opustel dabogda, kolko mi je se u njeg dosadilo i kolko sam muke u njega vidjuvala. Dokle se ja privrćujem ovdeka, neće bude ametom pusto, a kada i ja jemput otidem odovde na onija svet,  ovde se ima pavučina navata na direci i na vrata, pavit ima pokrije ovija prozori, a iz krov ima samo iskačaju mačke i divlja piletija, kad negde nešto šušne pa gi uplaši. 

Ne može se više, i toj ti je. Do lani nekako i moga, al od lani mi se ote rabota, i noge i ruke izdadoše, samo si tike idem po ovija svet, kolko da me ima. Da ne reknu, štuče Varadinka,ene ju u kuću si, belo videlo ju više ne vidjuje.

381629_10150586285086579_227154491578_11046978_1122220424_n

Ete takoj, kad neki projde, pa imam s kuga da provrevim, ono mi nekako bude lesno na dušicu, pa i zaboravim ponekad kude me sve žiga i kojo me sve boli. Godža godinke pritisle na ovuj moju grbinu, panti ovaj glava mlogo i mlogo je proživela, al … kuj te pituje sag, kad nisi nizašto i numeješ da vreviš od onoj kojo oni vreve i kojo gi enteresuje.

Takvo vreme dojde, stari nestadoše, ovija pomladi otidoše poodamno, a i kad dojdu, trebe gi ti slušaš i služiž, mesto oni da slušaju teb. I takoj, moja dušica si znae kako je na mene, od kako sam razaznala, samo slušaj. 

Dete kad beo,  slušaj postari. Eli kad se odado, pa slušaj postari. Deca kad počeše da stizaju, slušaj nji. Ter po ter, slušaj kvo ti reknu i nemoj se buniš. Ako oč da ti je mirna glava. Da ti dojdu deca, i snajke i zetovi i unuci.

Suni im kvo imaš, koje si od usta ostavil da ima za nji kad se reše da dojdu, kolko da ne pituju po selo zašto ne doode tvoji, neste li se posvadili.

Kavu što donesu, oni su ju i popiju, po cel d’n samo bi kafu pili, lebac se zaraduju kad im omesim, mesto oni na men da olakšaju, ja se presamitim na nji da ugodim, da zgotvim kvo vole i da pratim kvo se našlo, da se ne vrnu u varoš s prazne ruke.

Ne znam, moji su si, da su mi živi i zdravi sto godine, al oni nikad nemaju vreme. Sve se nekude žure, sve će im nekvo pobegne, sve na trku. Lani dojdoše na dva dana, pa otidoše na more, podbraše kvo se rodilo u gradinu, ja i čeka da ju okopamo, al rekoše, majke, nemamo mi vreme za toj, mani ni sag, vidiš da se žurimo. Prespaše kad se vrnuše, obećaše, će dojdu pa poskoro…i, dojdoše za slavu.

Zimu presede kod nji, malko kod sina, malko kod ćerku, kod obojica tesno i nekako mi teskobno u dušu beše, al pratili amanet kad Misa Tomislavin doodi  da pojdem s njeg, te otido.

Ovuj zimu me neće nikuj prevari. Drva sam si zbrala, malko u dolinu, sama,malko plati te mi doteraše, brašance u špajez i maz si imam, takvo-nekvo ću priberem po gradinu, za men jednu mlogo li pa treba, i ovde ću zimuem.Barem se nema uzvodim na nikuga i nema mi zapišuju usta kad oću nešto da reknem.

I dok sas moj pamet mogu da mislim i na moje noge da si odim, varoš me neće vidi. Ete takoj.

 

Advertisements