Dali je belo ili vika muuuuu i ostale crtice iz seoske svakidašnjice

. . . Čumo odma, čim se porodilo, da je  devojče. Ono, ne’se mnogo ni čekalo da im jave, dete mlado, neje ni petnaestu još uvatilo, a od majanje od jednoga do drugoga neje ni imalo vreme da se  uali kako sadašnje snajke, koje odma legnu u krevet i ne ustanjuju dok se ne porode na carski rez. Nesmo ga videli kad dojdoše, tike rekoše, provezli’i kroz selo. Brat voj se još ne trezni. I neće, vikaju, dok ne potroši nekve pedeset iljade, što se dava na svaku porodilju, za dete, i da si ima oko njega.

Pa se sag nagadja čijo’ e. Vikaju, ako je belo, Tomino je, a ako vika muuuu, ono je na Tiku. Toma si je bel od kako si je, a i sva deca su mu belužnjava. A Tika numeje  nikome da rekne ni dobar dan, ni pomozi Bog, pa su ga nazvali muuuu… kako kad krava muče kad proodi krej čoveka.

A mori, Varadinke, što si pa ti vrzala tuj ruku? Ma kako se utepa, ono, godinke si imaš, mož se svaki utepa, al, vikam si nešto, bar ti se nesi utepala od rabotu, kako mi što mora se mučimo za svaku paru.

Mi imamo zor, sas telefon. Došal ni račun da platimo pedeset i nešto iljade, kako u bunar da’i zbiramo. Pa ide, Misa, te oprai nekvo, ne znam baš kakvo, eli neće da me sekira, neznam baš, al sag ni doodi pomalko za plaćuvanje. A i kakvo ga pa arčimo, kad si ni ćerka vika od rabotu, da ne plaća mlogo, a od dom samo po potrebu. Kad voj nešto pritrebe, da voj pratimo po nekuga.

Eve, idem u zadrugu, svećice mi nestale, a onija Todor Savikin umrel, pa didemo svećicu da mu zapalimo, sarana jutre. Ne dade mu se, na čoveka, da proživi neku godinku, znaš kako se vika, a penzija u avliju, a pop na kapiju.

Ono, i mi odmno procavtemo, zreli smo već za tam. Nece ni mi zabavimo, vikaju sve ni’e toj zapisano još kad smo na ovaj svet iskočili. Pa, toj ni’e. Tam nikoj preko red neje otišal, pa se ni ja neću guram. Kad mi je reknuto,tag će mi i bude. Ajd u zdravlje, od priču vajda nema.

Advertisements

9 thoughts on “Dali je belo ili vika muuuuu i ostale crtice iz seoske svakidašnjice

  1. nekidrugisvet

    Nasmeja me, hvala ti, Nego draga.
    Posle rezanja strahom, ovaj post je zbilja dobrodošao.
    Doduše, i u njemu nešto reže, samo na drugi način. 🙂

  2. Prge, da objasnim, drugima, koji nemaju prevodioca – ualiti, znači steći lošu naviku u vezi s nečim, razmaziti se, a arčiti, trošiti.
    Blogi, opet mi otkrivaš red na koji nisam ni pomislila, a taako jue očigledan.Hvala.
    Komčinice iz Duvaništa, na koje god da si meridijanu, smokić iz Niš.
    Wojciech, sve si znam. Otpozdrav.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s